13 feb Odbijanje da se pritvorenom advokatu odobri pristup određenim internet stranicama radi pripremanja odbrane dovelo do povrede slobode izražavanja

 U slučaju Ramazan Demir protiv Turske (predstavka br. 68550/17 od 09.02.2021. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je zaključio da je došlo do kršenja člana 10 (sloboda izražavanja: sloboda primanja informacija i ideja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Slučaj se odnosio na odbijanje zatvorskih vlasti da odobre podnosiocu predstavke zahtev za pristup određenim internet stranicama, koji zahtev je podnosilac predstavke podneo tokom istražnog zatvora u zatvoru Silivri 2016. godine. Podnosilac predstavke kao advokat želeo je da pristupi internet stranicama ESLJP-a, Ustavnog suda i Službenog glasnika Turske, u cilju pripreme sopstvene odbrane i praćenja slučajeva njegovih klijenata.

ESLJP je smatrao da je, s obzirom da je pristup zatvorenika određenim internet stranicama koje sadrže pravne informacije već odobren prema turskom zakonu u svrhe obuke i rehabilitacije, ograničenje pristupa g. Demira gore pomenutim stranicama, koja su sadržale samo pravne informacije koje su mogle biti relevantne za razvoj i rehabilitaciju podnosioca predstavke u kontekstu njegove profesije i interesa, predstavljali su mešanje u njegovo pravo na dobijanje informacija. S tim u vezi, ESLJP je primetio da domaći sudovi nisu pružili dovoljna objašnjenja zašto se pristup internet stranicama ESLJP-a, Ustavnog suda ili Službenog glasnika ne može smatrati povezanim sa obukom i rehabilitacijom podnosioca predstavke, što nacionalno zakonodavstvo dozvoljava zatvorenicima. ESLJP je takođe smatrao da domaći sudovi nisu pružili objašnjenje ni  o tome da li i zašto g. Demira treba smatrati zatvorenikom koji predstavlja određenu opasnost ili pripada ilegalnoj organizaciji, u odnosu na koju bi pristup internetu mogao biti ograničen.

Dalje, ni organi vlasti ni Vlada nisu objasnili zašto je sporna mera ograničenja pristupa internetu bila neophodna u ovom slučaju, imajući u vidu legitimne ciljeve održavanja reda i bezbednosti u zatvoru i sprečavanja zločina. Iz toga je proizašlo da mešanje o kome je reč nije bilo neophodno u demokratskom društvu.

Iako su razmatranja sigurnosnosti i bezbednosti koja su pokrenule nacionalne vlasti morala da se smatraju relevantnim, ESLJP je primetio da nacionalni sudovi nisu izvršili detaljnu analizu bezbednosnih rizika koji bi proizašli iz pristupa g. Demira ovim trima internet stranicama, posebno s obzirom na to da da su predmetne stranice pripadale državnim vlastima i međunarodnoj organizaciji i da bi im g. Demir pristupio samo pod nadzorom vlasti i pod uslovima koje bi oni postavili.

Shodno tome, vlada nije pokazala da su razlozi koje su navele nacionalne vlasti da bi opravdale osporenu meru relevantni i dovoljni, ili da je ovo mešanje bilo neophodno u demokratskom društvu. Shodno tome, došlo je do kršenja člana 10. Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava