15 dec Ograničenje prava glasa nacionalnih manjina

U predmetu Bakirdži i E.C. protiv Mađarske (predstavke br. 49636/14 i 65678/14, 10.11.2022) koji se ticao prava glasa podnosilaca predstavke, registrovanih kao glasači nacionalnih manjina za parlamentarne izbore u Mađarskoj 2014. godine, Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je utvrdio povredu člana 3. Protokola br. 1 u vezi sa članom 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

ESLJP je utvrdio da je sistem koji je uspostavljen da bi se osigurala politička zastupljenost nacionalnih manjina u Mađarskoj na kraju ograničio njihovu političku delotvornost i pretio da umanji, umesto da poveća, raznolikost i učešće manjine u političkom odlučivanju. Kandidati pripadnika nacionalnih manjina morali su da dobiju potreban broj glasova samo na listiću birača nacionalnih manjina koji pripadaju istoj manjinskoj grupi kao i oni sami, što ih je dovelo u sasvim drugačiju situaciju u odnosu na druge kandidate koji su mogli dobiti glasove od ukupnog biračkog tela sa pravom glasanja. Slično tome, ostali članovi biračkog tela su bili slobodni da se udruže sa bilo kojim drugim istomišljenicima radi unapređenja političkih uverenja, dok su kandidati i birači pripadnika nacionalnih manjina bili ograničeni na svoju nacionalnu zajednicu. Ovaj nedostatak u izbornom procesu nije bio zasnovan na izboru kandidata nacionalnih manjina ili birača da se udruže sa malom političkom interesnom grupom stanovništva, već je proizašao iz odluke vlade. 

ESLJP je sumnjao da postoji sistem u kojem se može glasati samo za određenu zatvorenu listu kandidata (tj. bez mogućnosti izražavanja preferencije za (a) određenog kandidata) i koji je zahtevao od birača da napuste svoje partijsko opredeljenje da bi bili zastupljeni kao pripadnici manjine kojima je obezbeđeno „slobodno izražavanje mišljenja ljudi u izboru zakonodavne vlasti”. ESLJP je smatrao da nakon što je odlučeno da se uspostavi sistem koji ima za cilj da eliminiše ili smanji slučajeve nejednakosti u političkoj zastupljenosti, bilo je prirodno da ta mera treba da pomogne da se nacionalnim manjinama omogući da ravnopravno učestvuju u izboru zakonodavne vlasti uporište sa drugima, a ne da produžavaju isključenje predstavnika manjina iz političkih donošenje odluka na nacionalnom nivou. U ovom slučaju, uspostavljeni sistem je ograničio njihovu političku efikasnost kao grupe, umesto da poveća, različitost i učešće manjina u političkom odlučivanju. ESLJP je jednoglasno zaključio da je ograničenje glasačkih prava podnosilaca predstavke predstavljalo povredu člana 3. Protokola br. 1 uz Konvenciju (pravo na slobodne izbore) uzeto u vezi sa članom 14 (zabrana diskriminacije) Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava