21 jun Povreda Konvencije zbog lošeg tretmana tražioca azila porodice sa decom i trudnom majkom

U predmetu H.M. i drugi protiv Mađarske (predstavka br. 38967/17, 02.06.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da je došlo do: 

• kršenja člana 3 (zabrana nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“)
• kršenja člana 5 stav 1 (pravo na slobodu i bezbednost) i stav 4 (pravo da sud hitno odluči o zakonitosti pritvora) Konvencije.

Slučaj se odnosio na pritvor jedne porodice iz Iraka u tranzitnoj zoni na granici između Mađarske i Srbije nakon bekstva iz Iraka. Porodica je napustila Irak nakon što je otac navodno bio mučen od strane službe nacionalne bezbednosti. Nakon putovanja kroz nekoliko zemalja, 3. aprila 2017. godine stigli su u tranzitnu zonu Tompa na granici između Mađarske i Srbije i podneli zahteve za azil. U tranzitnoj zoni bili su smešteni u kontejner u porodičnom delu koji su smeli da napuste samo da bi išli na lekarske ili druge preglede, i to uvek pod policijskom pratnjom. Majka je bila trudna i, kako je bilo nekih komplikacija, njena trudnoća se smatrala visokorizičnom. Dana 3. jula 2017. godine, Kancelariji za imigraciju i azil („IAO“) je naloženo da ispita porodične zahteve za azil. Podnosioci predstavke su više puta tražili od IAO da ubrza postupak, pozivajući se na komplikovanu trudnoću majke i potrebe dece. Dana 24. avgusta 2017. godine rođeno je peto dete, a porodica je prebačena iz tranzitne zone Tompa u otvoreni prihvatni objekat. 

Uprkos tome što je majka dobila neophodnu medicinsku pomoć, ESLJP je smatrao da su ograničenja koja je trpela tokom svoje podmakle trudnoće izvesno mogle izazvati anksioznost i probleme mentalnog zdravlja koji su, s obzirom na njenu ranjivost, bili dovoljno ozbiljni da dodje do primene člana 3. Konvencije. Što se tiče dece, u skladu sa prethodnom sudskom praksom, ESLJP je utvrdio povredu člana 3. Konvencije zbog uslova sa kojima su se suočili tokom četvoromesečnog boravka u tranzitnoj zoni. Kada je u pitanju otac, ESLJP je utvrdio da, za razliku od majke, otac nije bio posebno ranjiviji od bilo kog drugog odraslog tražioca azila zatvorenog u tranzitnoj zoni. Međutim, ESLJP je zaključio da upotreba regularnih policijskih lisica, kao i plastičnih lisica nije bila „nametnuta u vezi sa zakonitim hapšenjem ili pritvorom“. Štaviše, otac je bio tražilac azila i odveden je u bolnicu da pomogne svojoj trudnoj ženi. Nije bilo dokaza da je predstavljao opasnost po sebe ili bilo koga drugog. Čak i da su lisice korišćene samo jednom, nije bilo osnova da se misli da je ta mera opravdana. Iz tih razloga, ESLJP je smatrao da je došlo do povrede člana 3. Konvencije i u pogledu oca. 

U skladu sa svojom prethodnom sudskom praksom, ESLJP je utvrdio da je činjenica da je porodica ostala duže od četiri meseca u tranzitnoj zoni predstavljala lišenje slobode. ESLJP je zaključio da se njihov pritvor nije mogao smatrati „zakonitim“ i da im nije bilo omogućno  da njihova situacija bude blagovremeno ispitana od strane nadležnog suda. Stoga je došlo do povrede člana 5. stav 1. i 4 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava