06 dec Povređeno pravo na privatnost zbog objavljivanja prikriveno snimljenih fotografija majke i bebe

U slučaju Dupate protiv Letonije (predstavka br. 18068/11 od 19.11.2020. godine), Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) jednoglasno je zaključio da je došlo do kršenja člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima (“Konvencija”).

Slučaj se odnosio na tajne fotografije podnositeljke predstavke na izlasku iz porodilišta i objavljivanje njenih fotografija sa pratećim člankom. U vreme događaja o kojima je reč, podnositeljka predstavke je bila advokatica, a njen partner je bio predsednik političke stranke i zaštitno lice reklamne kampanje za Privātā Dzīve, nacionalno dostupan magazin usmeren na poznate ličnosti. 

ESLJP se složio sa domaćim sudovima da je podnositeljka predstavke, kao partnerka javne ličnosti, trebalo da očekuje da se u medijima pomene kao majka njihovog deteta. Međutim, ESLJP je utvrdio da je predmetni članak znatno premašio ono što se razumno moglo očekivati.

U ovom slučaju, domaći sudovi nisu napravili razliku između prenošenja informacija o rođenju deteta i objavljivanja prikriveno snimljenih fotografija koje prikazuju podnositeljku predstavke u privatnom trenutku – izlaska iz bolnice nakon porođaja.

ESLJP je takođe utvrdio da prethodna i naknadna pojavljivanja podnositeljke predstavke i njenog partnera u medijima, koja su možda podrazumevala manja mešanja u njihovu privatnost, nisu mogla da pretvore rođenje njihovog deteta u javni događaj. Niti su prethodna pojavljivanja u medijima opravdala posebno zadiranje u privatnost podnositeljke predstavke.

ESLJP je naglasio da, iako podnositeljka predstavke nije prikazana na ponižavajući način, članak je bio „foto priča“, sa tekstom od sekundarne važnosti. Fotografije su snimljene prikriveno, u situaciji koju podnositeljka predstavke praktično nije mogla izbeći – prelazeći bolničko parkiralište – pri čemu je praćena do svoje kuće. Domaći sudovi nisu uspeli da analiziraju ove faktore. 

ESLJP je prema tome utvrdio da, iako su se domaći sudovi bavili balansiranjem konkurentskih interesa, to nisu učinili dovoljno ili u skladu sa sudskom praksom ESLJP-a. Stoga je došlo do kršenja člana 8 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava