20 dec Pravo deteta na privatni život povređeno nedostatkom odredbe za alternativne načine prepoznavanja dece rođene od istopolnih parova preko surogat majčinstva

U slučaju D.B. i drugi protiv Švajcarske (predstavke br. 58817/15 i 58252/15, 22.11.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je odlučio, 

• većinom od šest glasova za i jedan protiv da je došlo do povrede člana 8 (pravo na poštovanje privatnog života deteta rođenog surogat majčinstvom) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“), i

• jednoglasno, da nije došlo do povrede člana 8 (pravo na poštovanje porodičnog života nameravanog oca i genetskog oca). 

Slučaj se odnosio na istopolni par, registrovane partnere koji su sklopili ugovor o gestacijskom surogat majčinstvu u SAD po kojem je rođeno dete – treći podnositelj predstavke. Podnosioci predstavke su se posebno žalili da su švajcarske vlasti odbile da priznaju odnos roditelj-dete uspostavljen od strane američkog suda između nameravanog oca (prvog podnosioca predstavke) i deteta rođenog surogat majčinstvom. Švajcarske vlasti su priznale samo odnos roditelj-dete između genetskog oca (drugog podnosioca predstavke) i deteta. ESLJP je naveo da je glavna karakteristika koja razlikuje predmet od onih o kojima je ranije odlučivao je to da su prva dva podnosioca predstavke bili istopolni par u registrovanom partnerstvu. Što se tiče trećeg podnosioca predstavke, ESLJP je primetio da je u vreme njegovog rođenja domaći zakon  nije pružio podnosiocima predstavke nikakvu mogućnost priznavanja odnosa roditelj-dete između predviđenog roditelja (prvi podnosilac) i deteta. Usvajanje je bilo otvoreno samo za bračne parove, isključujući one u registrovanim partnerstvima. Tek od 1. januara 2018 bilo je moguće usvojiti dete registrovanog partnera. 

Dakle, skoro sedam godina i osam meseci, podnosioci predstavke nisu imali mogućnost da obezbede konačno priznanje roditelj-dete odnosa. ESLJP je stoga smatrao da su švajcarske vlasti uskratile priznanje zakonito izdatog stranog izvoda iz matične knjige rođenih u delu koji se tiče odnosa roditelj-dete između nameravanog oca (prvog podnosioca predstavke) i deteta rođenog surogat majčinstvom, bez pružanja alternativnih sredstava za priznavanje tog odnosa, što nije bilo u najboljem interesu deteta. Drugim rečima, opšta i apsolutna nemogućnost, za značajan vremenski period je predstavljala nesrazmerno mešanje u pravo trećeg podnosioca predstavke (deteta) na poštovanje privatnog života prema članu 8 Konvencije. 

Što se tiče prvog i drugog podnosioca predstavke, ESLJP je prvo primetio da je aranžman surogat majčinstva podnosioca predstavki bio u suprotnosti sa javnom politikom Švajcarske. ESLJP je ustanovio da su praktične poteškoće u porodičnom životu zbog odsustvu priznanja odnosu između prvog i trećeg podnosioca predstavke bile u granicama usklađenosti sa članom 8. Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava