06 jul Pravo na zaborav i sloboda medija

U slučaju M.L. i W.W. protiv Nemačke (pretstavka br. 60798/10 i 65599/10, od 28.06.2018. godine), Evropski sud za ljudska prava je jednoglasno utvrdio da nije došlo do kršenja člana 8 (pravo na poštovanje privatnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Predmet se odnosio na odluku nemačkog Federalnog suda pravde da odbije izdavanje sudske zabrane kojom bi se trima različitim medijima zabranilo da čine dostupnim javnosti, informacije i imena podnosilaca predstavki koji su osuđeni na kaznu doživotnog zatvora, zbog ubistva poznatog glumca.

Podnosioci predstavke su iz tog razloga podneli predstavku Evropskom sudom za ljudska prava, navodeći da je došlo do kršenja njihovih prava u vezi sa poštovanjem privatnog života (član 8 Konvencije).

Sud se u svojoj odluci složio sa stavom Federalnog suda, i  ponovio da mediji imaju zadatak da učestvuju u kreiranju demokratskog mišljenja, čineći dostupnim javnosti stare vesti koje su sačuvane u njihovoj arhivi. Osim toga, Sud je istakao da prava lica koje su bila predmet internet publikacija moraju biti u ravnoteži sa pravom javnosti da budu upoznati sa prošlim dešavanjima, posebno korišćenjem digitalnih arhiva za štampu.

Sud je takođe primetio da podnosioci predstavke nisu tek samo privatni pojedinci koji su nepoznati javnosti i istakao da je otkrivanje javnosti  predmeta u konkretnom slučaju bilo pitanje novinarske slobode, kao i da član 10 Konvencije ostavlja novinarima izbor da odluče koje podatke bi trebalo objavljivati, a koje ne, uz poštovanje etičkih normi profesije.

Sud je naveo da  je izveštaj o individualizovanim informacijama, kao što je puno ime osoba u konkretnom slučaju, važan aspekt rada novinara, posebno kada se izveštava o krivičnom postupku koji je privukao veliku pažnju javnosti. Sud je, takođe, uzeo u obzir i ponašanje aplikanata, koji su tokom najnovijeg zahteva za ponavljanjem postupka u 2004. godini, sami kontaktirali novinarsku štampu, dostavili im brojnu dokumentaciju i pozivali ih da informišu javnost. Takvim ponašanjem su znatno doprineli ograničenju njihove anonimnosti u izveštajima odnosno „pravu da budu zaboravljeni“ na internet stranicama. U zaključku, imajući u vidu polje slobodne ocene nacionalnih vlasti prilikom preispitivanja sukobljenih interesa, odnosno značaj slobode medija i štampe, koji su priznati kao zakoniti i ponašanje podnosilaca predstavke, Sud je ustanovio da je Savezni sud delovao u skladu sa pozitivnim obavezama Nemačke, da zaštiti pravo podnosilaca predstavke na poštovanje njihovog privatnog života i utvrdio da nije došlo do kršenja člana 8 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog veb sajta Evropskog suda za ljudska prava