21 sep Propust da se pravilno istraži seksualno uznemiravanje na radnom mestu

U predmetu C. protiv Rumunije (predstavka br. 47358/20, 30.08.2022.) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 8 (pravo na poštovanje privatnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). Slučaj se odnosio na navode o seksualnom uznemiravanju na radnom mestu nakon krivične prijave podnete od strane podnositeljke predstavke, čistačice na železničkoj stanici, protiv upravnika železničke stanice, i navodni neuspeh države da dovoljno ispita ovaj slučaj. 

ESLJP je primetio da je železnička kompanija bila u vlasništvu države i da je stoga predstavljala državni organ. Međutim, činilo se da je železnička kompanija malo toga uradila kao odgovor na optužbe za seksualno uznemiravanje od strane jednog od zaposlenih. Uprkos postojanju unutrašnje politike zabranjujući svako ponašanje koje narušava nečije dostojanstvo i podstičući prijavljivanje takvog ponašanja menadžmentu, šef bezbednosti putnika je odbio da ispita slučaj C. i savetovao joj je da ode u policiju ako smatra da je to potrebno. 

ESLJP je primetio da je glavni fokus pritužbe C. bio odgovor tužioca i sudova na njene pritužbe zbog seksualnog uznemiravanja. Stoga je ESLJP ispitao da li je država dovoljno zaštitila prava C. na poštovanje njenog privatnog života, posebno njenog ličnog integriteta, u krivičnom postupku. ESLJP je primetio da je C. podneo krivičnu prijavu protiv C.P. za seksualno uznemiravanje, da je istraga odmah započela i da su i tužilaštvo i Okružni sud priznali da se C.P. ponašao na način koji navodi C. ali su smatrali da to nije predstavljalo krivično delo seksualno uznemiravanje. Odlukama donetim u predmetu utvrđeno je ili da C.P. nije bio krivično odgovoran za navodno krivično delo ili da se C. nije osećala poniženom zbog ponašanja C.P., što je element koji domaći zakon zahteva da bi se takvo ponašanje okarakterisalo kao krivično delo seksualno uznemiravanje. Međutim, ništa u domaćim odlukama nije pokazalo kako su vlasti došle do svog zaključka. Na primer, nije izvršena nikakva procena odnosa moći i podređenosti između C. i C.P., niti pretnji koje je on navodno uputio njoj. Štaviše, nisu ispitali da li su postupci C.P. imali bilo kakve moguće psihološke posledice na C. ili da li su postojali razlozi da C. iznosi lažne optužbe protiv C.P., kao što je nagovešteno nekim izjavama svedoka. Pored toga, ESLJP je sa zabrinutošću primetio da je odluka tužilaštva sadržala i detaljan prikaz insinuacija koje je izneo C.P. u svojim izjavama o privatnom životu C. i o navodnim motivima za njene postupke i optužbe – u očima ESLJP, to je predstavljalo sekundarnu viktimizaciju – dok takvi navodi nisu predstavljali ništa više od skretanja pažnje.

Bez iznošenja mišljenja da li je C.P. bio kriv za seksualno uznemiravanje, ESLJP je utvrdio da je istraga slučaja sadržala značajne nedostatke koji su predstavljali kršenje obaveze države prema članu 8. Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava