23 maj Savetodavno mišljenje ESLJP o usvajanju punoletnog lica

Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno dostavio svoj odgovor na zahtev za savetodavno mišljenje (br. P16-2022-001) koji je podneo Vrhovni sud Finske, na osnovu Protokola br. 16 Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“), o pitanjima koja su proizašla iz postupka za usvojenje punoletnog lica.

Protokol br. 16 omogućava najvišim nacionalnim sudovima i tribunalima država članica da traže od ESLJP-a da daju savetodavna mišljenja o načelnim pitanjima koja se odnose na tumačenje ili primenu prava i sloboda definisanih u Konvenciji ili njenim protokolima. Savetodavna mišljenja nisu obavezujuća.

Vrhovni sud Finske je posebno tražio smernice o proceduralnim pravima i statusu biološke majke u postupku usvajanja njenog sina C, koji je sada punoletan. C je sa tri godine otišao da živi kod tetke. Tetka je podnela zahtev sudu za usvajanje C kada je imao 25 godina i on se odselio da živi samostalno. Majka se protivila, ali su domaći sudovi odobrili usvajanje. Njena žalba je trenutno na čekanju pred Vrhovnim sudom. 

Pre svega, ESLJP je utvrdio da je pravni postupak u vezi sa usvajanjem punoletnog deteta uticao na privatni život biološkog roditelja, majke u ovom slučaju, i da je član 8 (pravo na poštovanje privatnog života) Konvencije stoga bio primenljiv u ovom slučaju. Međutim, ESLJP nije smatrao da su dodatne i posebne zaštitne mere, kao što je pravo na dodeljivanje statusa stranka u postupku i pravo na žalbu, bile potrebne kako bi se iz njene perspektive zadovoljili proceduralni zahtevi člana 8. Ioako neki drugi pravni sistemi među državama ugovornicama (Italija i Malta) zaista daju biološkim roditeljima takav status ili prava u postupcima usvojenja odraslih, ESLJP je istakao da države ugovornice imaju pravo na široku diskreciju kada uređuju postupak za usvajanje odraslih. Stoga je na Vrhovnom sudu Finske bilo da utvrdi da li je pravni postupak u vezi sa usvojenjem odraslih uključivao bilo koje pravo biološke majke koje je priznato nacionalnim zakonom. Negativno, član 6 (pravo na pristup sudu) ne bi bio primenljiv u predmetu koji pred Vrhovnim sudom.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava