04 jul Smeštanje maloletnika u popravne ustanove mora periodično da bude preispitano od strane suda uzimajući u obzir najbolji interes deteta

U slučaju I.G.D. protiv Bugarske (predstavka br. 70139/14, 07.06.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je utvrdio povredu člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života), uzetog samostalno i u vezi sa članom 13 (pravo na efikasan pravni lek) i člana 5 stav 4 (pravo da sud brzo odluči o zakonitosti nečijeg pritvora) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). 

Slučaj se odnosio na maloletnika koji je bio smešten u specijalizovanu ustanovu od 2011. do 2015. godine zbog izvršenja većeg broja krivičnih dela. U vreme njegovog prvobitnog smeštaja podnosilac predstavke je imao 11 godina. Nakon maksimalno zakonom dozvoljenog boravka u specijalizovanoj ustanovi, 2015. godine prebačen je u „zaštićeni smeštaj“. 

ESLJP je utvrdio da bugarski zakon ne predviđa automatsko periodično preispitivanje zadržavanja maloletnika u specijalizovane ustanove od strane suda. ESLJP je smatrao prikladnim da primeti da bi mera lišavanja slobode deteta ili adolescenata, čak i ako je obrazovne prirode, imala uticaj na njegov fizički, emocionalni, socijalni i kognitivni razvoj. Prema tome, ESLJP je smatrao da je najvažnije za nacionalni pravni sistem da ponudi dovoljno redovne periodične preglede zakonitosti svake takve mere. Takvo periodično preispitivanje trebalo bi da omogući sudovima da brzo donesu odgovarajuće odluke prilagođene okolnostima maloletnika, čime bi ih zaštitili od bilo kakvog daljeg lišavanja slobode tamo gde su druge obrazovne alternative bile dostupne. 

ESLJP je takođe ponovio da su vlasti bile dužne da obezbede da takva mera zadržavanja maloletnika bude naređena samo kao poslednje sredstvo, u najboljem interesu deteta, i da ima za cilj da spreči ozbiljne opasnosti za razvoj deteta. Tamo gde ovaj kriterijum više nije bio ispunjen, osnov za lišavanje slobode bi prestalo da prestane da postoji. Shodno tome, došlo je do povrede člana 5. stav 4. Konvencije. 

ESLJP je utvrdio da je glavni motiv vlasti bio da kazne podnosioca predstavke za ono što su smatrali njegovim devijantnim ponašanjem. Zaključeno je da bugarske vlasti nisu primenile test najboljeg interesa deteta i da predmetni postupak nije uključivao zaštitne mere srazmerno ozbiljnosti mešanja u pravo podnosioca predstavke na poštovanje njegovog privatnog i porodičnog života i važnosti interesa u pitanju. Stoga je bilo i kršenja člana 8. uzetog samostalno i u vezi sa članom 13. Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava