04 okt Uslov prebivališta za ostvarivanje prava na dečji dodatak

U svojoj odluci u slučaju X i ostali protiv Irske (predmeti br. 23851/20 i 24360/20, 22.06.2023), Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) jednoglasno je zaključio da nije bilo povrede člana 14 (zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima (“Konvencija”) u vezi sa članom 1 Protokola br. 1 (zaštita imovine) Konvencije.

Slučaj se odnosi na pravilo prema kojem se isplata dečjeg dodatka u Irskoj može izvršiti samo osobama koje zakonito borave u državi.

ESLJP je izjavio da bi, da nije bilo uslova za ostvarivanje prava – boravišne dozvole u Irskoj – na koji su se žalile podnositeljke predstavki, majke, one bi imale pravo na dečiji dodatak. Član 14 u vezi sa članom 1 Protokola br. 1 je stoga primenljiv.

ESLJP je ponovio da je prilikom ocene diskriminacije prema članu 14 važno uporediti podnosioce predstavki sa osobama u sličnom položaju, i istakao je detaljnu procenu Vrhovnog suda u vezi sa pitanjima uporedivosti. Takođe je naglasio suštinski nacionalni karakter sistema socijalne sigurnosti, uzimajući u obzir da je na međunarodnom nivou prihvaćeno da države mogu ograničiti prava na osnovu boravišta, a države takođe imaju ovlašćenje kontrolisati ulazak na svoju teritoriju. U Irskoj, dečji dodatak je dostupan svim kategorijama osoba sa prebivalištem.

Dalje je utvrdio da situacija podnositeljki predstavki u vreme kada su prvi put podnele zahtev za dečji dodatak znači da nisu bile u sličnoj situaciji kao osobe koje su već imale prebivalište u Irskoj. Ni X ni Y nisu imale status jednak prebivalištu u relevantnom periodu. ESLJP je stoga zaključio da, u okolnostima ovog slučaja, nije bilo razlike u tretmanu. ESLJP je shodno tome zaključio da nije bilo povrede člana 14 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava