17 jul Višestruke povrede Evropske konvencije zbog osuđivanja pank benda Pussy Riot

Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je došlo do nekoliko povreda kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima u predmetu Mariya Alekhina i drugi protiv Rusije (predstavka broj 38004/12, od 17.07.2018. godine). Slučaj se odnosio na osuđujuću presudu i pritvaranje tri člana bande Pussy Riot zbog izvođenja jedne od njihovih protestnih pesama u Moskovskoj katedrali 2012. godine.

Dana 21. februara 2012. godine aplikanti su pokušali da izvedu jednu od svojih pesama, “Punk molitva – Devica Marija, vozi Putina”, u oltaru Moskovske katedrale Hrista Spasa. Izvođenje je trebalo da izrazi neodobravanje političke situacije u zemlji, kao i neodobravanje patrijarha Kirila, lidera Ruske pravoslavne crkve. U trenutku izvođenja u katedrali nije bilo služenje liturgije, bilo je nekoliko ljudi, uključujući novinare i medije koje je bend pozvao. Preformans je trajao nešto više od jednog minuta, jer su stražari katedrale ubrzo napali bend. Bend je snimio video snimke o pokušaju njihovog nastupa na svojoj veb stranici i postavio na You Tube-u.

Podnosioci predstavke su ubrzo uhapšeni nakon performansa, zbog “huliganstva motivisanog verskom mržnjom”, a sudovi Ruske federacije su našli da je njihov performans bio uvredljiv i osudili su ih na kaznu zatvora.

Evropski sud za ljudska prava je utvrdio višestruke povrede Evropske konvencije:

• povredu člana 3 (zabrana mučenja) Evropske konvencije o ljudskim pravima zbog preopterećenih uslova prevoza članova benda u sudnicu i iz nje, kako bi prisustvovali saslušanjima, ali i zbog toga što su pretrpeli ponižavajuće postupanje zbog izlaganja u staklenim kabinama tokom saslušanja, koje su bile okružene od strane naoružanih policajaca i stražarskog psa;
• povredu člana 5 stav 3 (pravo na slobodu i sigurnost) Evropske konvencije jer su domaći sudovi samo dali stereotipne razloge za zadržavanje aplikanata u pritvoru u trajanju od pet meseci;
• povredu člana 6 stav 1 (c) (pravo na pravično suđenje / pravo na pravnu pomoć po sopstvenom izboru) jer su mere bezbednosti u sudnici, odnosno staklene kabine i preveliko obezbeđenje, sprečili članove benda da komuniciraju s njihovim advokatima bez prisluškivanja tokom jednogodišnjeg suđenja;
• povredu člana 10 (sloboda izražavanja) zbog osuđivanja tri člana benda na kaznu zatvora. Sud je prihvatio da bi možda u određenim slučajevima bila opravdana takva reakcija državnih organa zbog kršenja pravila ponašanja na verskim mestima. Međutim, nacionalni sudovi nisu opravdali svoju odluku. Sudovi takođe nisu ispitali da li se ponašanje podnosilaca predstavke može tumačiti kao govor mržnje ili poziv na netoleranciju, što bi bio jedini prihvatljivi razlog, prema međunarodnim standardima, za ograničavanje prava aplikanata na slobodu izražavanja u vidu krivičnih sankcija. Sud je prema tome ustanovio da osuđivanja aplikanata na kaznu zatvora zbog toga što su nosili šarenu odeću i koristili snažan jezik, bez analize tekstova njihove pesme ili konteksta njihovog nastupa, ujedno ne omogućavajući im i da učestvuju u postupku, nije bilo u skladu sa članom 10 Konvencije. Sud je, pored toga zaključio u pogledu prava dve aplikantkinje da je došlo i do kršenja člana 10 zbog zabrane pristupa njihovim video zapisima na Internetu.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava