12 feb Godišnji izveštaj Human Rights Watch-a za 2019. godinu

Human Rights Watch (HRV) u svom godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu, istakao je da su balkanske zemlje prošle godine, u oblasti ljudskih prava, ostvarile tek skroman napredak, navodeći kao primer nedostatak podrške za procesuiranje ratnih zločina i razna druga pitanja.

Izveštaj o svetu 2019 HRV-a sumira ključne probleme ljudskih prava u više od 90 zemalja i teritorija širom sveta, obuhvatajući događaje od kraja 2017. do novembra 2018. godine.

Bosna i Hercegovina

BiH je 2018. godine ostvarila ograničen napredak u rešavanju dugotrajnih problema ljudskih prava, navodi se u izveštaju.

Predmeti ratnih zločina rešavani su sporo. Pripadnici nacionalnih manjina nisu mogli da se kandiduju za Predsedništvo na opštim izborima 2018. godine jer nisu izmenjene diskriminatorne odredbe u Ustavu.

Takođe, vlasti nisu pružile čak ni osnovnu podršku hiljadama migranata koji su u BiH stigli 2018. godine, ističe se u izveštaju.

Novinari su se suočavali sa pretnjama i uplitanjem u svoj rad i iako je neke slučajeve policija istražila i predala tužilaštvu, niko, do sačinjenja ovog izveštaja, nije bio osuđen za napade na novinare.

Političari u Bosni i Hercegovini još uvek javno ne raspravljaju o LGBT pravima i zabrinutostima, policija često odbacuje zločine iz mržnje nad LGBT osobama, a pribavljanje dozvola za LGBT događaje i mirna okupljanja bilo je znatno teže u 2018. godine nego prethodnih godina, navodi se u izveštaju.

Hrvatska

U periodu od januara do septembra 2018. godine, bilo je 14 predmeta ratnih zločina pred sudovima u Hrvatskoj. U istom periodu, sudovi su osudili samo četiri osobe za ratne zločine, dok je u drugim predmetima tužilaštvo napredovalo sporo.

HRV u svom izveštaju navodi da je od januara hrvatska policija vratila oko 2.500 tražioca azila i migranata u Bosnu i Hercegovinu, da postoji stotine slučajeva odbijenog pristupa procedurama za azil i preko 700 optužbi za policijsko nasilje i krađu.

U izveštaju se navodi da je studija koju je finansirala Vlada, objavljena u julu, pokazala da gotovo svi Romi u zemlji žive u siromaštvu i da manje od trećine njih završi osnovnu školu.

U izveštaju se spominje i kampanja koja je počela u maju o javnom referendumu o smanjenju poslaničkih mesta srpske manjine u Skupštini Hrvatske i njihovo ograničavanje da glasaju o budžetu i formiranju Vlade, što je alarmiralo lidere srpske zajednice i nevladine organizacije.

Kosovo

Napredak u poboljšanju zaštite ljudskih prava na Kosovu tokom godine bio je spor, kaže se u izveštaju HRV-a.

Srpski i kosovski lideri su u avgustu najavili sporni plan za prekrajanja granica, što je izazvalo zabrinutost zbog posledica na ljudska prava koje bi moglo da izazove iseljavanje stanovništva potencijalno zahtevano ovim planom.

Tenzije između Srba i Albanaca na Kosovu i dalje postoje, naročito na severu. Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana i dalje su se suočavale sa diskriminacijom.

Nasilje u porodici je i dalje široko rasprostranjeno na Kosovu sa slabim odgovorom policije, malobrojnim tužbama, a sudije su naizgled nevoljne da izdaju zabrane prilaska protiv nasilnih supružnika.

Novinari su bili žrtve pretnji i zastrašivanja, a procesuiranje krivičnih dela protiv njih je teklo sporo.

Srbija

U Srbiji je, kako se naglašava u izveštaju, napredak u procesuiranju ratnih zločina bio spor, a falilo je i političke podrške, kao i adekvatnih resursa. Mehanizmi podrške svedocima su bili slabi.

U izveštaju se takođe navodi da sistem azila i dalje ima nedostatke i da se uslovi za tražioce azila nisu poboljšali.

Situacija za novinare je takođe neizvesna, bilo je napada, pretnji i tužbi protiv onih koji su izveštavali o osetljivim pitanjima. Komisija za istraživanje ubistava trojice istaknutih novinara nije postigla nikakav napredak, navodi se u izveštaju.

Ovde možete pročitati ceo izveštaj  https://www.hrw.org/sites/default/files/world_report_download/hrw_world_report_2019.pdf

Preuzeto sa Human Rights Watch i Balkan Insight