12 sep Pravni lek protiv odluke o određivanju pritvora licu koji je nedostupan državnim organima nije u skladu sa Konvencijom

U slučaju Rizzotto protiv Italije (predstavka br. 20983/12 od 05.09.2019. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je utvrdio da je došlo do kršenja člana 5 § 4 (pravo na hitno ispitivanje zakonitosti pritvora) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Slučaj se odnosio na zakonitost odluke o određivanju pritvora i procesnih garancija predviđenih članom 5 § 4  Konvencije.

Istražni sudija u Palermu 16. septembra 2010. odredio je pritvor aplikantu g. Rizzotto-u. S obzirom da je g. Rizzotta bio nedostupan državnim organima, vlasti su ga smatrale beguncem i imenovale advokata po službenoj dužnosti, koji će ga zastupati. Dana 13. oktobra 2010. advokat po službenoj dužnosti se žalio Okružnom sudu u Palermu protiv rešenja o pritvoru aplikanta, oslanjajući se na član 309 Zakonika o krivičnom postupku. Aplikant je 2010. godine uhapšen na Malti i tada je ovlastio advokata po sopstvenom izboru. Izabrani advokat se žalio na odluku o određivanju pritvora takođe. Sud je njegovu žalbu proglasio neprihvatljivom zbog toga što je podnosilac predstavke već iskoristio svoje pravo na žalbu kada je njegov advokat po službenog dužnosti uložio pravni lek, dok je on bio nedostupan.

ESLJP je primetio da italijanski zakon zaista nudi mogućnost osporavanja osnova za odluku kojom se naređuje lišavanje slobode. Ipak, primetio je da je žalba ovlašćenog advokata od strane aplikanta protiv naloga sudije za izvršenje kazni proglašena nedopuštenom od strane Posebnog odeljenja Okružnog suda u Palermu na osnovu toga što je sličan zahtev već podneo advokat po službenoj dužnosti. Međutim, kako je advokat po službenoj dužnosti odlučio da uloži žalbu na istražni pritvor bez znanja aplikanta, koji je bio nedostupan državnim organima, ESLJP je utvrdio da je nesumnjivo da g. Rizzotto nije imao mogućnosti da komunicira sa advokatom postavljenim po službenoj dužnosti, niti da iznese svoje argumente u prilog zahtevu za puštanje na slobodu, ili da bude saslušan.

ESLJP je takođe primetio da je zahtev aplikanta odbačen, bez da mu se pruži pravo da bude saslušan. ESLJP je ponovio da je osnovna garancija koja proizilazi iz člana 5 stav 4 Konvencije pravo na efikasno saslušanje od strane sudije koji ispituje pravni lek uložen protiv odluke o određivanju pritvora. ESLJP je ustanovio da je aplikantu zahtev za ocenu zakonitosti pritvora odbačen bez da mu se omogući da bude saslušan. Stoga je ESLJP zaključio da italijanski pravni sistem nije pružio aplikantu proceduralne zaštitne mere u skladu sa članom 5 § 4 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava