18 okt Povređeno pravo na slobodu izražavanja novinaru koji je hteo da intervjuiše tražioce azila u Mađarskoj

U slučaju Szurovecz protiv Mađarske (predstavka br. 15428/16 od 08.10.2019. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je utvrdio da je došlo do povrede člana 10 (sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Slučaj se odnosio na pristup medijima prostoriji za azilante. Podnosilac predstavke, novinar internet informativnog portala, žalio se na odluku vlasti kojom mu je zabranjeno da fotografiše i intervjuiše ljude u privatnom centru u Debrecenu, čime je bio sprečen da izveštava o tamošnjim životnim uslovima. Gospodin Szurovecz tražio je sudsku reviziju protiv takve odluke, ali bez uspeha. Upravni sud je njegovu tužbu proglasio neprihvatljivom jer takva odluka nije bila administrativne prirode prema relevantnom domaćem zakonu i zbog toga nije bila predmet sudske revizije.

ESLJP je naglasio da istraživački rad važan deo slobode štampe i da ga treba zaštititi.

ESLJP je naveo da je mešanje države bilo zakonito, jer je zasnovano na članu 2 Dekreta br. 52/2007 (KSII.11) Ministarstva pravde i njegov cilj, zaštita privatnog života azilanata, bio je legitiman. Međutim, ESLJP je utvrdio da razlozi za takvo ograničenje slobode izražavanja podnosioca predstavke, iako relevantni, nisu bili dovoljni.

Pre svega, što se tiče potrebe da zaštiti privatnost tražilaca azila, imigracijske vlasti očigledno nisu primile na znanje da bi aplikant fotografisao samo uz prethodni, a ako treba i pismeni pristanak. ESLJP je takođe primetio da izveštavanje o životnim uslovima u centru, mada se nužno dotiče i privatnih života tražilaca azila, nije težilo senzacionalizaciji, već izveštavanju o stvarima od javnog interesa.

Drugo, ni domaće vlasti ni Vlada nisu navele kako se tačno može ugroziti sigurnost tražilaca azila, posebno ako se istraživanje odvijalo samo uz njihov pristanak.

Treće, ESLJP se nije složio sa Vladom da je podnosilac predstavke jednako lako mogao da slika i intervjuiše azilante ispred prihvatnog centra. Te alternative ni na koji način ne mogu zameniti diskusiju licem u lice i utiske iz prve ruke o životnim uslovima u centru.

Konačno, nacionalni sudovi nisu bili u mogućnosti da sprovedu ravnotežu različitih uključenih interesa, s obzirom na to da odluka o odbijanju pristupa centru nije bila predmet sudske revizije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava