10 jun Zaštita privatnog života žrtve silovanja

U slučaju Mraović protiv Hrvatske (predstavka br. 30373/13 od 14.05.2020. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je utvrdio da nije bilo kršenja člana 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje) Evropske Konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). ESLJP je utvrdio da je opravdanje domaćeg suda za isključenje javnosti iz krivičnog postupka silovanja zbog zaštite privatnog života žrtve, bilo razumno.

Slučaj se odnosio na balansiranje prava aplikanta na javnoj raspravi u krivičnom postupku koji se vodio protiv njega i prava žrtve na zaštitu njenog privatnog života.

Oslanjajući se na član 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje), g. Mraović se žalio da su domaći sudovi opravdali isključenje javnosti na glavnoj raspravi u postupku protiv njega, samo zbog potrebe da zaštiti privatni život žrtve, ne uzimajući u obzir njegovo pravo na javnu raspravu.

Kao prvo, ESLJP je naglasio važnost zaštite prava žrtava seksualnog zlostavljanja u krivičnom postupku. Konkretno, pravosudni sistem ne bi trebalo da teži povećavanju patnje žrtava zločina ili obeshrabrivanju prijavljivanja slučajeva nasilja.

ESLJP je takođe prihvatio da je država u ovom slučaju bila obavezna da pruži još veći stepen zaštite žrtvi s obzirom na to da su policijske vlasti narušavale njenu privatnost nezakonito objavivši njene lične podatke na samom početku slučaja. Štaviše, takve informacije bi se mogle objaviti u bilo kojoj fazi krivičnog suđenja, a ne samo tokom unakrsnog ispitivanja žrtve. Stoga, isključivanje javnosti samo dela postupka ne bi bilo dovoljno da žrtvu zaštiti od daljeg sramote i stigmatizacije.

ELSJP je bio uveren da je domaći sud koristeći diskreciono pravo da odluči da isključi javnost u postupku, težio zaštiti prava na privatnost žrtve silovanja, što nije bilo nespojivo sa pravima aplikanta. Štaviše, takav pristup je u skladu sa trenutnim EU i međunarodnim standardima. Stoga nije bilo kršenja člana 6 stav 1 Konvencije.

Preuzeto sa zvanične veb stranice Evropskog suda za ljudska prava