28 sep Krivična osuda zbog kršenja poverljivosti upravnog postupka stavljanja pod starateljstvo dovela do povrede člana 10 Konvencije

U slučaju N.Š. protiv Hrvatske (predstavka br. 36908/13 od 10.09.2020. godine) Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) utvrdio je kršenje člana 10 (sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Slučaj se odnosio na krivičnu osudu podnositeljke predstavke zbog kršenja poverljivosti upravnog postupka povodom postavljanja starateljstva nad njenom unukom. Ćerka i zet podnositeljke predstavke poginuli su u saobraćajnoj nesreći 2007. godine. Njihovo dete, u to vreme staro pet meseci, je preživelo. Pravni spor nastao je između porodice podnositeljke predstavke i porodice oca deteta zbog nege i starateljstva nad detetom. Nega deteta je dodeljena ujaku deteta po ocu, koju odluku je porodica podnositeljke predstavke osporila u upravnom postupku.

Porodični spor privukao je široku medijsku pažnju i 2010. godine podnositeljka predstavke je dala intervju na televiziji gde je razgovarala o navodnim nedostacima u postupku starateljstva. Nakon krivične prijave koju je podneo ujak deteta, Javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv podnositeljke predstavke 2011. godine zbog otkrivanja identiteta njene unuke na televiziji. Opštinski sud je podnositeljku predstavke 2012. proglasio krivom zbog kršenja poverljivosti postupka prema članu 305 stav 1 Krivičnog zakonika.

Oslanjajući se na član 10. (sloboda izražavanja), podnositeljka predstavke je tvrdila da je njena osuda imala za cilj da je natera da ćuti zbog kritike koju je iznela povodom upravnog postupka dodeljivanja starateljstva nad njenom unukom.

ESLJP je naveo da su domaće vlasti morale pažljivo da balansiraju između slobode davanja primedbi u vezi sa pitanjem od javnog interesa i neophodnosti zaštite najboljih interesa deteta i prava na privatnost. Međutim, u presudama domaćih sudova nijedno razmatranje koje proizilazi iz sudske prakse ESLJP-a u vezi sa relevantnim interesima o kojima je reč i ponašanju podnositeljke predstavke nije uravnoteženo sa konkurentskom potrebom zaštite detetovog identiteta i privatnosti.

ESLJP je takođe našao da je važno naglasiti da se učešće podnositeljke predstavke u spornom televizijskom izveštaju ne može razmatrati izolovano, već se mora posmatrati u širem kontekstu medijske pokrivenosti pitanja o kojima se raspravlja u tom izveštaju. Međutim, uprkos ponovljenim zahtevima podnositeljke predstavke za izvođenje dokaza u tom pogledu, Opštinski sud nije uspeo da razjasni ulogu novinara u otkrivanju poverljivih informacija. S tim u vezi, takođe je važno napomenuti da su prema domaćem zakonu i relevantnim odredbama o novinarskoj etici novinari koji su učestvovali u pripremi televizijske emisije imali važnu odgovornost da osiguraju da poverljive informacije u vezi sa decom ne budu otkrivene. Ipak, Opštinski sud nije saslušao dokaze novinara kako bi utvrdio savete koje su dali podnositeljki predstavke i okolnosti u kojima su poverljive informacije snimljene i kasnije prikazane u izveštaju.

ESLJP je takođe primetio da domaći sudovi nisu uzeli u obzir činjenicu da učešće podnositeljke predstavke u spornoj televizijskoj emisiji nije imalo za cilj zadovoljenje radoznalosti određene publike u vezi sa detaljima privatnog života neke osobe. Obrazloženje domaćih sudova ukazuje da gornja razmatranja nisu uzeta u obzir, uglavnom zbog čisto formalističkog pristupa pojmu poverljivosti postupaka zaštićenih članom 305 stav 1 Krivičnog zakonika. Prema tome, za Opštinski sud ovo je bio jednostavan slučaj, jer je, prema mišljenju Opštinskog suda, bilo jasno da je podnositeljka predstavke obelodanila poverljive informacije iz postupka povodom starateljstva i na taj način izvršila krivično delo iz člana 305 stav 1 Krivičnog zakonika.

Po mišljenju ESLJP-a, takav formalistički pristup domaćih sudova, suprotno zahtevima sudske prakse ESLJP-a, doveo je do toga da oni nisu sproveli odgovarajuću proveru da li je mešanje u prava zaštićena članom 10. Konvencije bilo opravdano. Shodno tome, došlo je do kršenja člana 10. Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava