„Vladavina prava pod pritiskom – razmišljanja o nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa“

Uvod 

Zadovoljstvo mi je što sa Vama učestvujem na osmom regionalnom Forumu o vladavini prava za Jugoistočnu Evropu ovde u Dubrovniku. Ovo je drugi put da u Forumu o vladavini prava učestvujem kao predsednik Evropskog suda (i konačno sam došao u region!) i želim da izrazim duboku  zahvalnost AIRE centru i organizaciji Civil Rights Defenders na osmišljavanju ovog bogatog programa i okupljanju toliko sadašnjih i bivših sudija Evropskog suda pod istim krovom. 

Prošlogodišnji Forum bavio se pandemijom i njenim odnosom sa Evropskom konvencijom za ljudska prava. Ove godine ćete svoje diskusije posvetiti podjednako važnoj temi, koja je neraskidivo povezana sa vladavinom prava: nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa. Zaista, postoji veza između pandemije i nezavisnosti pravosuđa koje ću se kasnije dotaći u svom govoru. 

Očuvanje nezavisnosti pravosuđa predstavljalo je prioritetnu temu i tokom nedavnog grčkog i nemačkog predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope. Razlog za političku usredsređenost na nju je očigledan.  

Vladavina prava se trenutno nalazi pod pritiskom u nekim našim demokratskim zemljama u Evropi (ali i širom celog sveta), gde nailazimo na primere posrednih i neposrednih izazova nezavisnosti pravosuđa. To je deo kulture „demokratskog nazadovanja“ sa kojom se suočavamo poslednjih godina. 

Sud u Strazburu razvija bogatu sudsku praksu o ovom pitanju, uz pravo na pravično suđenje pred „nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona“. Konkretno, primamo predstavke od domaćih sudija, koji se žale na disciplinske postupke, razrešenje s funkcije i postavljenje na nižu funkciju protivno članovima 6, 8 i 10 Konvencije. Ovi su predmeti sve poznatiji i politički osetljiviji. O mnogima od njih ćemo diskutovati tokom Foruma. 

Kao predsednik Evropskog suda se u brojnim govorima bavim fuzijskim odnosom između vladavine prava i nezavisnosti.

U današnjem obraćanju bih želeo da ovu temu posmatram iz drugačijeg ugla, u pokušaju da shvatim zašto se pravosuđe sada nalazi pod napadom. Drugo, daću neke konkretne predloge strategija za prevazilaženje ovih izazova. 

Vladavina prava pod pritiskom

U uvodnom delu onlajn simpozijuma koji je aprila ove godine organizovala organizacija Diritti Comparati je u odgovor na moj članak „Vladavina prava kao zvezda vodilja Evropske konvencije o ljudskim pravima: Sud u Strazburu i nezavisnost pravosuđa“ veoma jasno navedeno sledeće: „Vladavina prava u Evropi se nalazi pod pritiskom“. 

Nezavisnost pravosuđa, kao kamen temeljac vladavine prava, je sama postala meta nekih neliberalnih režima. 

Zašto svedočimo ovim napadima na nezavisnost pravosuđa? 

Kao što svi znamo, pravosuđe predstavlja jednu od tri grane vlasti svake demokratske države. Efikasno, nepristrasno i nezavisno pravosuđe sastavni je deo funkcionalnog sistema demokratske podele vlasti. 

Uloga pravosuđa se razvija tokom poslednjih decenija, kako se povećava broj predmeta pred sudovima a sudije bivaju pozvane da odlučuju o pitanjima od političkog, društvenog i ekonomskog značaja. Mogli bismo reći da sudski sistem treba da igra sve važniju ulogu u društvu. Istovremeno zakonodavna ovlašćenja i postupci nailaze na osporavanje javnosti. Stoga pravosuđe sve više mora da razmatra postupke drugih dveju grana vlasti. 

Uzmimo pandemiju kao primer. Nacionalni sudovi su tokom poslednjih 18 meseci primili brojne pritužbe na postupke izvršnih vlasti. Pandemija je dovela do značajnog ograničenja ne samo naših građanskih i političkih prava, već i naših ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Posebno su pogođene ranjive grupe. Domaće sudije se suočavaju sa teškim zadatkom: da obezbede da izvršne vlasti ne koriste ovu opasnost po javno zdravlje kao izgovor za povrede ljudskih prava. Potrebno je ostvariti ravnotežu između obezbeđivanja javne sigurnosti, s jedne strane, i uživanja osnovnih prava i sloboda, s druge. A to nije lako. 

Vlade neće ceniti sve odluke sudova a iskušenje da javno kritikuju nepopularne odluke može biti veće. Ovde vidimo kako se sudska nezavisnost ukršta sa pandemijom.  

Ako ulogu sudova razmatramo u kontekstu pojave populističkih vlada, vidimo da se stvaraju potencijalne tenzije. Populističke vlade mogu da izraze svoje nestrpljenje zbog institucionalne kontrole vlasti koju pravosuđe vrši. To može dovesti do iskušenja da oslabe ili zamene nezavisne komponente vlasti, poput pravosuđa ili institucija ombudsmana. Političari ili mediji mogu da kritikuju sudije da kreiraju politiku ili izlaze izvan okvira svojih nadležnosti. Primere ne moramo da tražimo predaleko, a neki se pojavljuju čak i u našim najuglednijim demokratskim društvima. 

Ustavni sudovi su naročito podložni napadima. Zašto? Zato što kada su oni oslabljeni, upravo institucija koja je uspostavljena kako bi sprečila buduće povrede ustavnih prava više nije u stanju da ispunjava svoju ključnu funkciju.

Iz istih razloga su napadima podložne i međunarodne strukture za zaštitu ljudskih prava, poput međunarodnih sudova. Neke vlasti mogu smatrati da ih Evropska konvencija o ljudskim pravima osujećuje u ostvarenju konkretnih ciljeva, na primer u oštrom kažnjavanju kriminalaca ili smanjenju migracija. Ove populističke vlasti tada prikazuju međunarodne ugovore o ljudskim pravima kao smetnju nacionalnom suverenitetu. 

Strategije za jačanje nezavisnosti

Dakle, to je moja dijagnoza. A lek?

Napadi na pravosuđe mogu kod nas da izazivaju osećanje bespomoćnosti budući da se čini da se rešenje – poštovanje podele vlasti – nalazi isključivo u rukama izvršnih vlasti. 

Međutim, želeo bih da istaknem neke potencijalne strategije koje bi mogle doprineti jačanju sudske nezavisnosti. 

Prvo ću da podsetim na nešto što sam izjavio tokom onlajn Foruma koji je AIRE centar organizovao pre nekoliko meseci u Bosni i Hercegovini. Tada sam istekao potrebu unapređenja razumevanja rada sudija u našim demokratskim društvima. 

Sudovi mogu da pokušaju da proaktivno oblikuju spoljno okruženje u kojem se njihove presude primaju. To bi moglo da podrazumeva jačanje javne svesti o značaju njihovih presuda putem saopštenja za štampu ili društvenih mreža. Informativne aktivnosti, kao što su posete sudovima, mogu da dovedu do povećanja legitimiteta i uticaja. Informacije koje sudovi neposredno saopštavaju mogu doprineti borbi protiv netačnih informacija koje šire populisti. Od ključnog je značaja obezbediti da javnost shvata zašto su nezavisni sudovi toliko neophodni u demokratskom društvu. 

Drugo, same sudije smeju da kritikuju vladine reforme na srazmeran način. Kada je reč o slobodi izražavanja sudija, Veliko veće Evropskog suda je u presudi u predmetu Baka protiv Mađarske navelo da „pitanja koja se odnose na funkcionisanje pravosuđa spadaju u domen javnog interesa, a rasprava od javnog interesa opšte uzev uživa visok stepen zaštite u skladu sa članom 10 Konvencije. Čak i ako pitanje o kome se vodi rasprava ima političke implikacije, to nije samo po sebi dovoljno da spreči sudiju da dâ izjavu o tom pitanju.  Pitanja u vezi sa podelom vlasti mogu obuhvatiti vrlo važne teme u demokratskom društvu za koje javnost ima legitimni interes da o njima bude obaveštena i koja spadaju u domen političke rasprave.”

Treća stvar na koju želim da ukažem odnosi se na sudsku etiku. Nezavisnost i integritet su dve strane istog novčića. Nepoverenje javnosti je razumljivo kada sudije ne zadovoljavaju visoke standarde integriteta koji se od njih očekuju. Etička načela profesionalnog ponašanja su stoga od suštinskog značaja. Sam Evropski sud je nedavno ažurirao svoju Rezoluciju o sudskoj etici iz 2008. godine, kako bi odgovorio na nove izazove 21. veka, kao što je prisustvo sudija na društvenim mrežama.  

Na četvrtu stvar na koju želim da ukažem je uticao rad Konsultativnog veća evropskih sudija Saveta Evrope, konkretno njegovo Mišljenje br. 23 (2020) o ulozi udruženja sudija u podržavanju sudske nezavisnosti. KVES u ovom Mišljenju poziva države članice da obezbede okvir u kojem sudije mogu delotvorno da realizuju svoje pravo na udruživanje. Jedan od najvažnijih ciljeva udruženja sudija je da promovišu i brane nezavisnost sudija, štite njihov status i nastoje da im obezbede odgovarajuće uslove za rad, kao i da neguju i unapređuju vladavinu prava. 

I peta i poslednja stvar na koju sam želeo da ukažem odnosi se na obuku sudija. Sudije koje su prošle odličnu obuku o načelima Konvencije i praksi Evropskog suda bolje su pripremljene da reaguju na napade na njihovu nezavisnost i nepristrasnost. Zato Evropski sud i njegov Sekretarijat sarađuju sa HELP programom Saveta Evrope, koji priprema materijale za obuku o evropskom pravu ljudskih prava, pri čemu se u njima navode ne samo standardi Evropske konvencije već i Povelje EU o osnovnim pravima. Ovo je važno jer, kao što sam na drugim mestima tvrdio, između sudova u Strazburu i Luksemburgu postoji simbiotski odnos kada je reč o pitanjima vladavine prava.  Značaj obuke je takođe razlog zašto Mreža najviših sudova, koju je Evropski sud uspostavio pre šest godina, takođe organizuje seminare o bitnim aspektima prakse Evropskog suda. 

Zaključak

Vladavina prava ne svodi se samo na niz procesnih prava. Ona predstavlja jedan od temelja delotvorne i suštinske demokratije i nalazi se u srži ključnih vrednosti Saveta Evrope i Evropskog suda. 

Osnovna uloga pravosuđa u nekom demokratskom društvu je da jemči sâmo postojanje vladavine prava i tako obezbeđuje valjanu primenu zakona na nepristrasan, pravičan, pravedan i efikasan način. 

Pravosuđe igra ključnu ulogu i u samom konvencijskom sistemu; ono je naš partner u obezbeđivanju poštovanja Konvencije, primenjujući je kao prvostepeni sudija u Strazburu. Konvencijskom sistemu je potrebna snažna i nezavisna zajednica sudija za ljudska prava. 

U drugom delu svog obraćanja samo pokušao da se usredsredim na moguće odgovore, jer, iako je situacija u Evropi veoma zabrinjavajuća, mi nismo bespomoćni i možemo na nju da odgovorimo. 

Radujem se obraćanjima ostalih govornika i sutrašnjim diskusijama o mogućim rešenjima. 

Mnogo vam hvala.