09 nov Diskriminacija na osnovu pola u pogledu prava na porodičnu penziju

U slučaju Beeler protiv Švajcarske (predstavka br. 78630/12, 11.10.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je većinom glasova (12 glasova za i 5 protiv) zaključio da je došlo do povrede člana 14 (zabrana diskriminacije)  u vezi sa članom 8 (pravo na privatni i porodični život) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). 

Predmet se odnosio na prestanak penzije podnosioca predstavke, udovca, nakon što je njegovo mlađe dete dostiglo punoletstvo. Savezni zakon o osiguranju za starost i porodično osiguranje je predviđao da pravo na udovčku penziju prestaje kada najmlađe dete navrši 18 godina, dok to nije bio slučaj za udovicu. 

Pred ESLJP-om je podnosilac predstavke tvrdio da je bio diskriminisan u odnosu na udovice u sličnoj situaciji, koje ne be izgubile pravo na penziju. Vlada je tvrdila da je i dalje bilo opravdano oslanjati se na pretpostavku da muž obezbeđuje materijalno izdržavanje supruge, posebno u slučajevima gde supruga ima decu, i da im se zbog toga pruža viši nivo zaštite nego udovcima. Po njihovom mišljenju, razlika u tretmanu stoga nije bila zasnovana na rodnim stereotipima već na društvenoj stvarnosti. 

Pre svega, ESLJP je primetio da je između 1997. i 2010. godine podnosilac predstavke primao penziju svoje udovice i organizovao ključne aspekte svog porodičnog života, barem delimično, na osnovu postojanja te porodične penzije. Delikatna finansijska situacija u kojoj se našao u 57. godini života, s obzirom na gubitak penzije i teškoće u povratku u radni odnos, tržište sa kojeg je bio odsutan 16 godina, je bila posledica njegove odluke napravljene godinama ranije u interesu svoje porodice. On se u potpunosti posvetio brizi, vaspitanju i brizi o svojoj deci i napustio je svoj posao, zbog čega se izdržavo od 1997. godine pa nadalje primanjem porodične penzije. ESLJP je stoga smatrao da su članovi 8. i 14. Konvencije primenljivi u ovom slučaju. 

ESLJP je utvrdio da iako je podnosilac predstavke bio u sličnoj situaciji u pogledu svojih životnih potreba, on nije bio tretiran na isti način kao žena/udovica. Zbog toga je bio podvrgnut nejednakom tretmanu. Vlada nije pokazala da postoje veoma jaki razlozi ili „posebno teški i ubedljivi razlozi“ koji opravdavaju razliku u tretmanu na osnovu pola. Po mišljenju ESLJP, Vlada se nije mogla osloniti na pretpostavku da je muž finansijski izdržavao ženu (koncept „muškog hranitelja”) kako bi opravdala razliku u tretmanu koja je udovce stavila u nepovoljan položaj u odnosu na udovice. ESLJP je utvrdio da je dotično zakonodavstvo doprinelo pre svega održavanju predrasuda i stereotipa u vezi sa prirodom ili ulogom žena u društvu i da je bilo nepovoljno kako za karijeru žena tako i za porodični život muškaraca.

Preuzeto sa zvaničnog sajte Evropskog suda za ljudska prava