28 jun Apsolutna zabrana upotrebe nezvaničnih službenih jezika tokom izbornih kampanja nije u skladu sa Konvencijom

U predmetu Mestan protiv Bugarske (predstavka br. 24108/15, 02.05.2023) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 10 (sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). 

Slučaj se odnosio na administrativnu sankciju koja je izrečena lideru političke stranke, koju tradicionalno podržavaju birači koji pripadaju turskoj manjini u Bugarskoj, a koji je bio kandidat na bugarskim parlamentarnim izborima 2013. godine, zbog govora na turskom jeziku tokom kampanje. Bugarske vlasti su smatrale da je prekršio bugarski izborni zakonik.

ESLJP je primetio da je bugarski izborni zakonik nametnuo apsolutnu zabranu upotrebe bilo kog jezik koji nije službeni (bugarski) u predizbornoj kampanji i da kršenje relevantnih odredbi dovodi do administrativnih sankcija u vidu novčanih kazni. U tom kontekstu, primetio je da apsolutna priroda zabrane u pitanju oduzima nacionalnim sudovima moć da obave pravilnu sudsku kontrolu. ESLJP je prihvatio da države imaju načelno pravo da regulišu upotrebu jezika, u određenim oblicima ili s obzirom na okolnosti koje se odnose na komunikaciju sa javnošću, od kandidata i drugih lica u toku izborne kampanje i, ako je potrebno, da nametne određena ograničenja ili uslove koji odgovaraju „hitnoj društvenoj potrebi”. Međutim, regulatorni okvir koji se sastoji od potpune zabrane upotrebe nezvaničnih jezika zajedno sa administrativnim sankcijama se ne mogu smatrati kompatibilnim sa suštinskim vrednostima demokratskog društva, što je uključivalo slobodu izražavanja zagarantovanu članom 10 Konvencije. 

S tim u vezi, ESLJP je primetio da jezik koji je podnosilac predstavke koristio u ovaj slučaj, odnosno turski, bio njegov maternji jezik i jezik manjinskog stanovništva kojem se obraćao. ESLJP je istakao važnost pluralizma, tolerancije i zaštite manjina u demokratskom društvu i primetio da bi poštovanje manjina, daleko od slabljenja demokratije, moglo samo da ih ojača. Dakle, uprkos margini slobodne procene vlasti, ESLJP je smatrao da predmetna zabrana ne odgovara hitnom postupku posebne potrebe i da nije bila srazmerna legitimnim ciljevima navedenim u članu 10 Konvencija. Mešanje u ostvarivanje prava podnosioca predstavke na slobodu izražavanja stoga nije bilo neophodno u demokratskom društvu.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava