Kršenje principa ne bis in idem u postupku protiv podnosioca predstavke zbog kršenje mira tokom fudbalske utakmice

U slučaju Velkov protiv Bugarske (predstavka br. 34503/10) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je utvrdio da je došlo do kršenja člana 4 Protokola br. 7 (pravo da se ne bude suđen ili kažnjen dva put u istoj stvari) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Slučaj se odnosio na navode podnosioca predstavke da je dva puta osuđivan za isto krivično delo zbog kršenja javnog reda i mira tokom fudbalske utakmice.

ESLJP je primetio da su postupci podnosioca predstavke doveli do pokretanja dva odvojena postupka, od kojih se svaki odnosi na „krivične prijave“. Takođe je primetio da se krivična dela za koja je podnosilac predstavke kažnjen u oba postupka odnose na ista nezakonita ponašanja tokom istog sportskog događaja.

Dva postupka započela su istovremeno i paralelno su se vodila do 29. maja 2008. godine, kada je upravni postupak okončan pravomoćnom presudom. Krivični postupak se vodio i okončan je nakon više od dve godine i četiri meseca kasnije, u oktobru 2010. godine. S obzirom na svoju sudsku praksu, ESLJP je stoga smatrao da je došlo do dovoljno bliske veze između dva niza postupaka.

Što se tiče suštinske veze između dva postupka, ESLJP je najpre napomenuo da su upravni i krivični postupak u osnovi imali istu svrhu, naime da kažnjava kršenje mira od strane podnosiloca predstavke za vreme fudbalske utakmice 17. maja 2008. godine.

ESLJP je pridao posebnu važnost činjenici da su dva postupka imala istu kaznenu svrhu. Posebno je utvrdio da, s obzirom na nedostatak dovoljno bliske suštinske veze između upravnog i krivičnog postupka protiv podnosioca predstavke, taj postupak se ne može smatrati delom integralne šeme sankcija prema domaćem zakonu usmerene na suzbijanje fenomena sportskog huliganstva. Stoga je podnosilac predstavke bio krivično gonjen i kažnjen dva puta za isto delo, kršeći princip ne bis in idem. Stoga je došlo do kršenja člana 4 Protokola br. 7 uz Konvenciju.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava