17 avg Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći Srbije ograničava pravo pristupa pravdi

Organizacije civilnog društva izrazile su zabrinutost zbog rešenja sadržanih u Nacrtu zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Budući da se na donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći čeka već više od 12 godina, za koje vreme su pravnici i advokati angažovani u organizacijama civilnog društva pružali besplatnu pravnu pomoć, rešenja iz aktuelnog nacrta značajno odstupaju od rešenja koja su, shodno svom dugogodišnjem iskustvu, predložili dosadašnji pružaoci besplatne pravne pomoći.

Uprkos tome što je Ministarstvo pravde prilikom objavljivanja poslednjeg Nacrta zakona objavilo da je izvršilo korekcije teksta i izmenilo ga u skladu sa primedbama koje su dostavljene, najvažnije primedbe koje su dole potpisane organizacije civilnog društva, iznele kao višedecenijski pružaoci besplatne pravne pomoći, ipak nisu uvažene.

Ovo se pre svega odnosi na ograničene mogućnosti pružanja pravne pomoći od strane pravnika i advokata angažovanih u udruženjima građana koja su ovu delatnost obavljala u nedostatku adekvatnog zakona poslednjih 20 godina. Nacrt zakona ograničava udruženja građana na pružanje besplatne pravne pomoći samo na osnovu odredbi Zakona o azilu i Zakona o zabrani diskriminacije, pri tom zanemarujući i druge zakone.

To znači da samo advokati mogu pružati sve vrste besplatne pravne pomoći. Postavlja se pitanje, da li je Srbija toliko bogata država da može da priušti da advokati pružaju sve vrste besplatne pravne pomoći – od davanja pravnih saveta do zastupanja i da li će advokati moći da odgovore na sve potrebe tražilaca besplatne pravne pomoći? Umesto da država podeli odgovornost za pružanje besplatne pravne pomoći na sve zainteresovane pružaoce kako bi se međusobno pomagali u najboljem interesu građanki i građana Srbije, Ministarstvo pravde predstavlja Nacrt zakona koji neće biti ekonomski održiv ukoliko bude usvojen.

Na ovaj način oštećeni su pre svega građani kojima je pravna pomoć neophodna, budući da sam Nacrt zakona izuzetno usko postavlja imovinski cenzus sa ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć izjednačavajući ga sa cenzusom za socijalnu pomoć i pravo na dečiji dodatak, pa će oni koji ne spadaju u ovu kategoriju, ili neku od kategorija posebno nabrojanih zakonom, biti uskraćeni za ovu vrstu pomoći.

Organizacije civilnog društva izražavaju zabrinutost zbog rešenja koja se nalaze u Nacrtu zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, a koja direktno mogu uticati na pravo na delotvoran i jednak pristup pravdi svim licima kojima je ova vrsta pomoći potrebna.

Ovde možete pronaći Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći: https://vvv.paragraf.rs/dnevne-vesti/180117/180117-vest15.html

Saopštenje su potpisali:

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Građanske inicijative

Beogradski centar za ljudska prava

Centar za praktičnu politiku

Helsinški odbor za ljudska prava

Centar za prava deteta

Međunarodna mreža pomoći – IAN

Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS koju čine:

-Odbor za ljudska prava Negotin

-Odbor za ljudska prava Valjevo

-Odbor za ljudska prava Bujanovac

-Građanski Forum Novi Pazar

-Odbor za ljudska prava Niš

Praxis

Urban-In

Udruženje građanki FemPlatz

Atina

A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda

Dijalog.net

Asocijacija DUGA

CRTA

Centar za evropske politike – CEP

Nezavisno društvo novinara Vojvodine – NDNV

Centar za podršku ženama-Mreža Sos Vojvodina

Zapadnobalkanski institut

Inicijativa za razvoj i saradnju

Gayten-LGBT

Odbor za ljudska prava Vranje – SOS Telefon Vranje

Udruženje žena Peščanik

Centar za ljudska prava – Niš

Odbor za ljudska prava Leskovac

NVO ASTRA-Akcija protiv trgovine ljudima

Pomoć deci

Fond za humanitarno pravo

Preuzeto sa zvaničnog sajta Praxis-a