06 sep Nasilje u porodici

U slučaju A.E. protiv Bugarske (predstavka br. 53891/20, 23.05.2023.), Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) je jednoglasno utvrdio da je došlo do povrede člana 3 (zabrana nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima (“Konvencija”), kao i povrede člana 14 (zabrana diskriminacije) u vezi sa članom 3 Konvencije.

Predmet se odnosio na pritužbe koje je A.E. podnela tužilaštvu u Bugarskoj da je, tada starosti samo 15 godina, bila žrtva nasilja u porodici, uključujući tuče, udarce i gušenje od strane dvadesettrogodišnjeg muškarca s kojim je živela. Podnositeljka predstavke je tvrdila da je uveče 8. septembra 2019. godine bila pretučena od strane svog punoletnog dečka, D.M. Pregledana je u hitnoj pomoći od strane sudskog lekara koji je u svom medicinskom izveštaju zaključio da je pretrpela traumatske povrede koje su mogle biti uzrokovane na način i u vreme koje je opisala i koje su joj prouzrokovale bol i patnju. Službe socijalne zaštite su obavestile tužilaštvo da je izvršeno krivično delo protiv maloletnika, opisujući gore navedeni incident, kao i nekoliko prethodnih prebijanja, i zatražile otvaranje krivičnog postupka. Međutim, okružni tužilac je, nakon preliminarnih policijskih provera, odbio to da učini, smatrajući da je počinjeno samo krivično delo koje se goni po privatnoj tužbi, odnosno lakša telesna povreda, i da nisu ispunjeni zakonski uslovi za tužiočevo diskreciono pravo da otvori krivični postupak. Kasniji žalbeni postupci podnositeljke predstavke su odbijeni.

ESLJP je utvrdio da je fizičko nasilje koje je A.E. pretrpela, uz zastrašivanje i uznemiravanje koje je sigurno osećala, bilo dovoljno ozbiljno da se kvalifikuje kao “ponižavajuće” postupanje koje je podnela. U vezi sa privatnim krivičnim gonjenjem kao sredstvom za ostvarivanje pravde u slučajevima nasilja u porodici, ESLJP je ponovio da to stavlja preveliki teret na žrtvu i ne može sprečiti ponavljanje sličnih incidenata. Da bi se nasilje u porodici javno gonilo prema bugarskom zakonu, morali su se dokazati ponavljani akti nasilja. S obzirom na sklonost nasilju da se pogoršava tokom vremena, zahtevanje ponavljanog nasilja kako bi država intervenisala nije ispunjavalo obavezu vlasti da odmah reaguju na optužbe za nasilje u porodici i pokažu poseban oprez u tom kontekstu.

Što se tiče odbijanja nacionalnih vlasti da kvalifikuju napade kao nasilje u porodici zbog toga što veza para nije ispunjavala zakonsku definiciju, ESLJP je utvrdio da bi to odbacilo mnoge slučajeve nasilja nad ženama od strane njihovih partnera i ne bi zadovoljilo obaveze Bugarske prema članu 3 Konvencije. ESLJP je utvrdio da Bugarska nije uspostavila efikasan sistem za kažnjavanje svih oblika nasilja u porodici i pružanje dovoljnih zaštita žrtvama. ESLJP je primetio da su socijalne službe obavestile tužioca o ponavljanim i ozbiljnim napadima koji su bili predmet istrage. Umesto toga, tužilac se oslonio isključivo na preliminarnu istragu. Odbijanje otvaranja krivičnog postupaka bilo je još ozbiljnije s obzirom na ranjivu situaciju podnositeljke predstavke. ESLJP je utvrdio da Bugarska nije uspostavila efikasan sistem za kažnjavanje svih oblika nasilja u porodici i pružanje dovoljnih zaštita žrtvama. Država nije uspela adekvatno zaštititi A.E. ni u zakonu ni u praksi, što je rezultiralo povredom člana 3.

ESLJP je primetio da je ovo treći takav slučaj protiv Bugarske i da su žene pretežne žrtve nasilja u porodici u Bugarskoj. Kao žena žrtva nasilja u porodici u Bugarskoj, A.E. se nalazila u nejednakom položaju koji je zahtevao delovanje vlasti u cilju otklanjanja nedostataka povezanih sa njenim polom u tom kontekstu. Vlada nije uspela da pokaže koje politike su sprovodili radi zaštite žrtava nasilja u porodici i kažnjavanja počinitelja. ESLJP je utvrdio u slučaju podnositeljke predstavke, u vezi sa članom 3, da je relevantni zakon bio nedovoljan. Takođe, ESLJP je opomenuo državu zbog kontinuiranog nedostatka zvaničnih sveobuhvatnih statistika, imajući u vidu nivo nasilja u porodici u Bugarskoj i obavezu da se posebno obrati pažnja na posledice po žene i deluje u skladu s tim. Takođe je primetio da Bugarska nije ratifikovala Istanbulsku konvenciju. S obzirom na to da nije bilo potrebno da A.E. pokaže da je pojedinačno bila žrtva predrasuda od strane vlasti, ESLJP je zaključio da je došlo do povrede člana 14 u vezi sa članom 3 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava