02 apr Nekoliko povreda ljudskih prava tražilaca azila u mađarskoj tranzitnoj zoni Roszke

U slučaju R.R. i drugi protiv Mađarske (predstavka br. 36037/17, 02.03.2021), Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) smatrao je da je došlo do kršenja člana 3 (zabrana nehumanog ili ponižavajućeg postupanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima (“Konvencija”), kršenje člana 5 stav 1 (pravo na slobodu i sigurnost) i kršenje člana 5 stav 4 (pravo na zakonitost pritvora o kojem će sud brzo odlučiti).

Slučaj se odnosio na zatvaranje podnosilaca predstavke u tranzitnoj zoni Roszke na granici sa Srbijom u periodu april-avgust 2017. godine. Podnosioci predstavke, R.R., S.H., M.H., R.H. i A.R., su petočlana porodica, iranskog i avganistanskog državljanstva. Podnosioci predstavke su 2017. godine stigli u Mađarsku i tamo podneli zahtev za azil. Kancelarija za imigraciju i azil im je potom naredila da se smeste u tranzitnu zonu Roszke. Smešteni su zajedno u kontejner od 13 kvadratnih metara, sa krevetima na sprat bez zaštitnih ograda. Prema navodima podnosioca predstavki, leti je bilo izuzetno toplo i slabo se provetravalo. Podnosioci predstavki su naveli da su u tranzitnoj zoni dobili osnovnu medicinsku negu, uključujući neke posete bolnici, ali nisu imali psihijatrijski tretman. Osim toga, iz razloga što je R.R. treći put tražio azil, nije imao pravo na ishranu, iako su vlasti izjavile da nije ostao gladan i da je mogao da dobija hranu od nevladinih organizacija ili da kupuje hranu.

ESLJP je utvrdio da R.R. nije imao odgovarajući pristup hrani. Kao ponovnom tražiocu azila, vladi Mađarske je u principu bilo dozvoljeno da odluči da mu smanji ili čak povuče materijalnu pomoć. Takva odluka bi međutim trebalo da sadrži razloge za povlačenje ili smanjenje materijalne pomoći i trebalo bi da uzme u obzir princip proporcionalnosti. ESLJP nije bio upoznat sa takvom odlukom. 

ESLJP je takođe primetio da su države dužne da uzmu u obzir specifičnu situaciju maloletnika i trudnica. Međutim, u ovom slučaju nije izvršena individualna procena potreba podnosilaca predstavke. Shodno tome, s obzirom na mladu dob dece podnosioca predstavke, trudnoću i zdravstvenu situaciju majke podnosioca predstavke i dužinu boravka podnosioca predstavke u uslovima u tranzitnoj zoni, ESLJP je utvrdio da je takva situacija podvrgla decu i majku podnosioca predstavke na postupanje kojim se krše Konvencijska prava. Stoga je došlo do kršenja člana 3. u pogledu tih podnosilaca predstavke.

ESLJP je ustanovio da boravak podnosilaca predstavke u tranzitnoj zoni predstavlja faktičko lišavanje slobode i utvrđeno je da je član 5 stav 1 primenljiv. ESLJP je smatrao da se bez bilo kakve formalne odluke vlasti i isključivo na osnovu preširokog tumačenja opšte odredbe zakona, pritvor podnosilaca predstavke ne može smatrati zakonitim. Shodno tome, zaključio je da u ovom slučaju nije postojala strogo definisana zakonska osnova za pritvor podnosilaca predstavke. Stoga je došlo i do kršenja člana 5 stav 1 Konvencije.

ESLJP je takođe utvrdio da je postojala samo faktička odluka da se podnosioci predstavke zadrže u zoni i da nije utvrđeno da su podnosioci zahteva mogli da zatraže sudsku reviziju svog pritvora u tranzitnoj zoni. Prema tome, ESLJP je utvrdio da je došlo do kršenja člana 5 stav 4 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava