Nema povrede Konvencije zbog naknadnog pritvaranja osuđenog lica

U slučaju Ilnseher protiv Nemačke, Evropski Sud za ljudska prava (ESLJP) je zaključio da nije došlo do povrede Konvencije. Predmet se odnosio na zakonitost naknadnog preventivnog pritvaranja osuđenog ubice (nem. Sicherheitsverwahrung).
Podnosilac predstavke, Daniel Ilnseher, je nemački državljanin i trenutno je zatvoren u centru za osobe u preventivnom pritvoru u zatvoru Straubing (Nemačka). Gospodin Ilnseher je bio u preventivnom pritvoru od 2008. godine, nakon što je odležao desetogodišnju kaznu maloletničkog zatvora zbog ubistva žene, 1997. godine. Zločin je bio seksualno motivisan. Njegov preventivni pritvor je kasnije produžen sudskim nalogom, na osnovu psihijatrijskih procena koje su otkrile da postoji visok rizik da aplikant može pričiniti slične teške zločine seksualne i nasilne prirode ukoliko bi bio pušten na slobodu.
Oslanjajući se na član 5 stav 1 i član 7 stav 1, g. Ilnseher se žalio da je njegov “retroaktivni” preventivni pritvor prekršio njegovo pravo na slobodu, i njegovo pravo da mu ne bude izrečena teže kazna od one koja se primenjivala u vreme izvršenja krivičnog dela. Na kraju, on se žalio i prema članu 5 stav 4 zbog trajanja postupka za preispitivanje njegovog privremenog preventivnog pritvora i prema članu 6 stav 1 zbog nepostojanje nepristrasnosti jedne od sudija koji su naredili njegov naknadni preventivni pritvor.
Veliko veće ESLJP-a je našlo da:
nema povrede člana 5 § 1 (pravo na slobodu i bezbednost) Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa preventivnim pritvorom podnosioca predstavke kao rezultat osporenog naloga za njegov naknadni preventivni pritvor. Nemački sudovi su dokazali da je lišenje slobode g. Ilnseher bilo neophodno, da nije bilo arbitrarno i shodno tome je bilo zakonito u smislu člana 5 stav 1 EKLJP-a (e);

nema povrede člana 7 stav 1 (nema kazne bez zakona) zbog preventivnog pritvora podnosioca predstavke od 20. juna 2013. ESLJP je zaključio da je preventivni pritvor određen zbog potrebe za lečenjem aplikantovih duševnih poremećaja i imajuću u vidu aplikantovu kriminalnu prošlost. Priroda i svrha preventivnog pritvora u ovom slučaju je suštinski drugačija od uobičajenih preventivnih pritvora koji se izvršavaju bez postojanja duševnih poremećaja.

nema povrede člana 5 stav 4 (zakonito lišenje slobode na osnovu odluke suda) Konvencije zbog trajanja postupka radi razmatranja privremenog preventivnog pritvora podnosioca predstavke. ESLJP je zaključio da, s obzirom na složenost slučaja, kako sa pravnog, tako i sa materijalnog stanovišta, dužina postupka pred domaćim sudovima je ispunila zahtev iz člana 5 stav 4; i

nema povrede člana 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje) Konvencije zbog navodnog nepostojanja nepristrasnosti sudije u glavnom postupku u vezi sa nalogom za naknadni preventivni pritvor podnosioca predstavke. ESLJP nije našao da je sudija bio lično pristrasan u slučaju aplikanta niti da su postojale objektivno opravdane sumnje u pogledu njegove nepristrasnosti u predmetnom postupku.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava