26 maj Nema povrede Konvencije zbog odbijanja vlasti da priznaju bračni par kao zakonske roditelje deteta rođenog surogat majčinstvom

U slučaju Valdis Fjolnisdottir i drugi protiv Islanda (predstavka br. 71552/17, 18.05.2021), Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je zaključio da nije došlo do kršenja člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske Konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Podnosioci predstavke, Valdís Glódís Fjölnisdóttir, Eydís Rós Glódís Agnarsdóttir i X, su islandski državljani koji žive u Kópavogur (Island). Predstavka trećeg podnosioca predstavke podneta je po ovlašćenju njegovog zakonskog staratelja M. 

Gospođa Fjölnisdóttir i gospođa Agnarsdóttir su tokom njihovog braka preko agencije za surogat materinstvo u Sjedinjenim Američkim Državama nameralave da postanu roditelji deteta rođenog gestacijskim surogat majčinstvom. Treći podnosilac predstavke rođen je putem tog postupka u Kaliforniji 2013. godine. Po povratku u Island tri nedelje nakon rođenja, prva i druga podnositeljka predstavke su ponedele zahtev za registraciju trećeg podnosioca predstavke u nacionalnom registru kao islandskog državljanina i kao njihovog sina. Međutim, one nisu bile prepoznate kao roditelji deteta na Islandu, gde je surogat materinstvo nezakonito. Nacionali registar je izjavio da je dete rođeno u SAD-u od surogat majke koja je bila američki državljanin i zbog toga nije automatski imalo pravo na islandsko državljanstvo. S obzirom da se na Islandu smatralo da je X maloletnik bez pratnje, vlasti su ga preuzele pod starateljstvo, ali su ga stavile u hraniteljstvo sa prve dve podnositeljke predstavke.

Prva i druga podnositeljka predstavke su se prijavile za usvajanje X. Međutim, u maju 2015. godine razvele su se i potom povukle zahtev za usvajanje X.  jer više nisu mogle da usvoje zajedno.

Nakon razvoda, X. je stavljen pod hraniteljstvo naizmenično, sa prvom i drugom podnositeljkom predstavke, po godinu dana. U međuvremenu, X. je dobio islandsko državljanstvo na osnovu nedavnog zakona br. 128/2015 o davanju državljanstva.

ESLJP je utvrdio da je, uprkos nedostatku biološke veze između sva tri podnosica predstavke, u njihovom odnosu došlo do „porodičnog života“.

Međutim, ESLJP je utvrdio da je odluka da se prva i druga podnositeljka predstavke ne priznaju kao roditelji X. imala dovoljnu osnovu u domaćem zakonu. Kao što je primetio ESLJP, Vrhovni sud je zaključio na osnovu relevantnog islandskog zakona, da kako gospođa Fjölnisdóttir i gospođa Agnarsdóttir nisu rodile X, nijedna od njih nije mogla da se smatra njegovom majkom. ESLJP nije smatrao da je ovo tumačenje bilo proizvoljno ili nerazumno.

Što se tiče neophodnosti mere u demokratskom društvu, ESLJP je imao na umu diskreciono pravo („slobodu procene“) dato državama u ovoj oblasti i da stvarno uživanje u porodičnom životu nije prekinuto u konkretnom slučaju podnosilaca predstavke. Suprotno tome, vlasti su stavile X. u hraniteljstvo druge dve podnositeljke predstavke i ostavile im otvorenu mogućnost zajedničkog usvojenja dok su bile u braku. Vlasti su takođe dale državljanstvo X. Ukratko, država je preduzela korake da zaštiti porodični život podnosilaca predstavke.

 S obzirom na gore navedeno, ESLJP je prihvatio da je država u ovom slučaju postupila po svom nahođenju, s ciljem zaštite svoje zabrane surogat majčinstva. Prema tome, nije bilo kršenja prava podnosilaca predstavke na poštovanje porodičnog života.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava