03 maj Neopravdano određivanje pritvora dvojici bivših tajnih policajaca u slučaju Slavka Ćuruvije

U predmetu Radonjić i Romić protiv Srbije (predstavka br. 43674/16, 04.04.2023) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 5 stav 3 (pravo na slobodu i sigurnosti) Evropske konvencije o ljudskim pravima  („Konvencija“) i kršenje člana 5 stav 4 (pravo da sud brzo odluči o zakonitosti pritvora) Konvencije. 

Slučaj se odnosio na skoro tri i po godine pritvora dvojice bivših pripadnika tajne policije osumnjičenih za ubistvo poznatog srpskog novinara i novinskog izdavača Slavka Ćuruvije 1999. godine. Ubistvo poznatog novinara izazvalo je međunarodno negodovanje, a smatralo se da je jedan od motiva bila javna kritika gospodina Ćuruvije politike Slobodana Miloševića. Slučaj se takođe odnosio na dužinu postupka pred Ustavnim sudom za preispitivanje njihovog pritvora. Krivični proces u njihovom slučaju još je u toku.

Podnosioci predstavke, Milan Radonjić i Ratko Romić, su srpski državljani koji su rođeni 1959. odnosno 1963. godine i žive u Beogradu. Oni su bivši službenici tajne policije.

ESLJP nije video nijedan razlog da se ne složi sa zaključcima Ustavnog suda da su prva godina i dva meseca njihovog pritvora bili opravdani, između ostalog, potrebom da se očuva javni red u slučaju da su podnosioci predstavke pušteni na slobodu s obzirom na prirodu slučaja, ali da za preostale dve godine i tri meseca njihovog pritvora, taj razlog više nije važio. Iako su nacionalni sudovi stoga priznali povredu prava podnosilaca predstavke, ESLJP je primetio da im nije dodeljena nikakva naknada. Shodno tome, odbio je da odbaci slučaj zbog nepostojanja statusa žrtve i smatrao je da je došlo do povrede člana 5 stav 3 Konvencije.

ESLJP je takođe utvrdio da je postupak pred Ustavnim sudom trajao više od dve godine. Nije bilo izuzetnih okolnosti koje bi opravdale dvogodišnju ocenu ustavnosti za pitanja koja su bila relativno jednostavna. Niti je preveliko opterećenje suda moglo opravdati predugačak postupak u slučaju podnosilaca predstavke. ESLJP je smatrao je da se dve godine koje su potrebne za odlučivanje o zakonitosti pritvora podnosilaca predstavke ne mogu smatrati „brzim“, što je kršenje člana 5. stav 4. Konvencije.

Konačno, u skladu sa članom 41 (pravično zadovoljenje) Konvencije, ESLJP je zaključio da je Srbija trebalo da plati podnosiocima predstavke po 1.000 evra (EUR) na ime nematerijalne štete.

Preuzeto sa sajta Evropskog suda za ljudska prava