11 jul Niska naknada nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode dovela je do povrede Evropske konvencije o ljudskim pravima

Evropski sud za ljudska prava je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 5 § 5 (pravo na obeštećenje zbog nepravednog lišenja slobode) Evropske konvencije o ljudskim pravima, u slučaju Vasilevskiy i Bogdanov protiv Rusije (predstavke broj 52241/14 i 74222/14, od 10.07.2018. godine).

Predmet se odnosio na žalbu podnosilaca predstavke o zanemarljivom iznosu novčane naknade koju su dobili zbog neosnovanog lišenja slobode. Gospodin Vasilevskiy je neosnovano lišen slobode u trajanju od godinu i po dana, dok je g. Bogdanov pogrešno osuđen na zatvoren u trajanju od četiri meseca.

Sud je konstatovao da Konvencija ne definiše tačan nivo visine novčane naknade, već da je u nadležnosti domaćih sudova da procenjuju nivo patnje, stradanja, anksioznosti ili drugih štetnih posledica nezakonitog lišavanja slobode, te u skladu sa time odrede visinu novčane naknade. Ipak, dodeljivanje zanemarljive ili izuzetno niske novčane nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, bi učinilo pravo na obeštećenje teorijskim i iluzornim, a ne praktičnim i delotvornim, kako to zahteva Konvencija.

Sud je naročito istakao da su novčane naknade dodeljenje od strane nacionalnihs sudova, bile ekvivaletne iznosu od 7 evra i 2,70 evra za jedan proveden dan u zatvoru, što predstavlja toliko mali iznos da utiče na suštinu prava aplikanata na kompenzaciju prema Evropskoj konvenciji.

Pored toga, Sud je primetio da je žalbeno veće smanjilo petostruko novčanu naknadu g. Bogdanovu, bez opravdanih objašnjenja za tako drastično smanjenje. Osim toga, nacionalni sud nije spomenuo da je njegov neosnovan boravak u zatvoru, uzrokovan podsticanjem policije i upotrebom neprihvatljivih dokaza u krivičnom postupku. Umesto toga, nacionalni sudovi je trebalo da pokažu neodobravanje postupaka policije, pružajući adekvatnu kompenzaciju za neosnovano lišavanje slobode. Imajući u vidu sve navedeno, Sud je zaključio da su dodeljeni iznosi bili toliko niski da su podrivali suštinu  prava aplikanata na novčanu naknadu, što je rezultovalo kršenjem Konvencije.

Sud je, pored toga, odlučio da Rusija treba da plati svakom podnosiocu predstavke po 5.000 evra (EUR) u pogledu nematerijalne štete, i takođe je naveo da isplata naknade za nematerijalnu štetu ne znači da Rusija nema zakonsku obavezu da otkloni povredu Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog veb sajta Evropskog suda za ljudska prava