Obaveza države u skladu sa članom 2 Konvencije da zaštiti život članova porodice od nasilnog oca

U predmetu Kurt protiv Austrije (predstavka br. 62903/15 od 15.06.2021. godine) Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava („ESLJP“)  je zaključilo da nije došlo do povrede člana 2 (pravo na život) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Predmet se ticao ubistva sina aplikantknije od strane njegovog oca nakon prethodnih navoda aplikantkinje o počinjenom nasilju od strane oca. Podnosilac predstavke, Senai Kurt, je austrijska državljanka, koja je bila udata za E. Imali su dvoje dece, A., rođenog 2004. godine i B., rođenu 2005. godine.

U julu 2010. godine, gospođa Kurt je pozvala policiju zato što ju je njen suprug pretukao. Tvrdila je da ju je tukao već godinama i da se nedavno situacija pogoršala. Policija je primetila da na aplikantkinji postoje znakovi telesnih povreda, zbog čega je izdata mera zabrane prilaska (Betretungsverbot und Vegveisung zum Schutz vor Gevalt) protiv E. U januaru 2011. godine Regionalni krivični sud u Grazu osudio je E. zbog nanošenja telesnih povreda i izjavljivanja opasnih pretnji. Do maja 2012. godine policiji nisu prijavljeni nikakvi drugi incidenti. U maju 2012. gđa Kurt je otišla u Okružni sud u St. Polten i podnela zahtev za razvod braka. Istog dana, prijavila je svog muža policiji zbog silovanja i izjavljivanja opasnih pretnji. Dodala je da ju je redovno tukao, ponekad udarajući i decu. Policijski službenik je povodom takvih izjava aplikantkinje ponovo izdao nalog za zabranu prilaska protiv E., koji je po nalogu dobrovoljno pristupio u policijsku stanicu.

Dana 25. maja 2012. godine E. je otišao u školu A. i B. Pitao je učiteljicu A. da li može nakratko da popriča sa svojim sinom. Učiteljica, koja je kasnije izjavila da nije bila upoznata sa problemima u porodici, se složila. Kada se A. nije vratio na čas, krenula je da ga traži. Pronašla ga je u školskom podrumu, gde je upucan u glavu. Njegova sestra B., koja je bila svedok ubistva njenog brata, nije povređena. Odmah je izdat nalog za hapšenje E. i policija je pokrenula istragu, ali je tog dana E. pronađen mrtav u svom autu. 

Predstavka je podneta ESLJP-u 16. decembra 2015. ESLJP je doneo presudu 4. jula 2019. godine utvrdivši jednoglasno da nije došlo do kršenja materijalnog aspekta člana 2. Konvencije. Podnositeljka predstavke je 27. septembra 2019. godine zatražila upućivanje predmeta Velikom veću prema članu 43 Konvencije (upućivanje Velikom veću). Veće Velikog veća je 4. novembra 2019. prihvatilo zahtev podnositeljke predstavke. Videokonferencija je održana u zgradi ESLJP-a u Strazburu, 17. juna 2020. godine.

ESLJP je istakao da nije bilo stvarnog i neposrednog rizik od napada na život dece podnositeljke predstavke. Prema tome, vlasti nisu imale obavezu da preduzmu dalje preventivne operativne mere posebno u vezi sa decom podnositeljke predstavke, bilo u privatnim ili javnim prostorima, kao što je izdavanje naloga o zabrani prilaska dece u okviru školske ustanove.

Uzimajući u obzir zahteve austrijskog krivičnog zakona i one koji proizilaze iz člana 5. Konvencije, ESLJP nije našao razloga da dovodi u pitanje nalaze austrijskih sudova, koji su odlučili da ne odrede pritvor ocu dece. S tim u vezi, ESLJP je ponovio da prema članu 5. Konvencije određivanje pritvora nije dozvoljeno ukoliko nije u skladu sa domaćim zakonom. Vlasti su u ovom slučaju pokazale potrebnu posebnu marljivost u brzom odgovoru na navode podnositeljke predstavke o porodičnom nasilju i uzimajući u obzir specifične slučajeve porodičnog nasilja. Sproveli su autonomnu, proaktivnu i sveobuhvatnu procenu rizika i izdali nalog o zabrani prilaska i zaštiti podnositeljke predstavke. Ta procena rizika nije ukazala na stvarni i neposredni smrtni rizik za sina podnositeljke predstavke. Shodno tome, vlasti nisu preduzele preventivne operativne mere u tom pogledu.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava