29 dec Obaveza otkrivanja ličnih podataka komentatora vesti nije bilo u skladu sa Konvencijom
U slučaju Standard Verlagsgesellschaft mbH protiv Austrije (br. 3) (predstavka br. 39378/15, 07.12.2021) Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 10 (sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).
Slučaj se odnosio na sudske naloge da medijska kompanija podnosioca predstavke otkrije informacije o registrovanim korisnicima koji su postavili komentare na derStandard.at, veb stranicu novine Der Standard. Prilikom registracije kao korisnika na sajtu, koji omogućava komentarisanje članaka, pojedinci su morali da navedu svoja imena i mejl adrese i opciono svoje poštanske adrese. Na veb stranici je bilo jasno naznačeno da se ove informacije neće videti javno i da će ih kompanija podnosioca predstavke otkriti samo ako to zahteva zakon. Sudski nalog za otkrivanje podataka usledio je nakon komentara koji su navodno povezivali političare sa, između ostalog, korupcijom ili neonacistima, koje je kompanija podnosioca predstavke uklonila, ali je odbila da otkrije informacije korisnika koji su kreatori takvih komentara.
Pozivajući se na član 10 (sloboda izražavanja) Konvencije, kompanija podnosioca predstavke žalila se na sudski nalog za otkrivanje ličnih podataka korisnika novinskog portala.
Kompanija podnosioca predstavke je tvrdila da predmetni korisnički podaci predstavljaju novinarske izvore i da su bili zaštićeni uređivačkom poverljivošću na isti način kao i podaci autora pisma čitalaca objavljenih u novinama. Vlada je tvrdila da se uloga kompanije podnosioca predstavke kao provajdera koji nudi forum za diskusiju na svojoj veb stranici razlikovala od njene uloge kao izdavača članaka. Kao host provajder, u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini, kompanija bi imala obavezu da otkrije određene podatke pojedincima koji su verodostojno tvrdili da imaju preovlađujući pravni interes.
ESLJP je utvrdio da, s obzirom na to da su se komentatori obratili javnosti, a ne novinarima, ne mogu smatrati novinarskim „izvorima“. Međutim, postojala je veza između objavljivanja članaka kompanije podnosioca predstavke i hostovanja komentara na te članke u svojim portal vestima. ESLJP je takođe smatrao da bi obaveza otkrivanja podataka o korisniku imala zastrašujući efekat na doprinos debati. Ponovio je da Konvencija ne predviđa apsolutno pravo na anonimnost na mreži. Međutim, anonimnost je dugo bila sredstvo za izbegavanje odmazde ili neželjenu pažnju. Kao takva, anonimnost je bila sposobna da promoviše slobodan protok mišljenja, ideja i informacija, posebno, na Internetu.
ESLJP je primetio da ova anonimnost ne može biti delotvorna ako kompanija podnosioca predstavke nije mogla da je brani sopstvenim sredstvima. Mere otkrivanja ličnih podataka korisnika su stoga ometale pravo kompanije podnosioca predstavke na slobodu štampe.
ESLJP je osim toga smatrao da sporni komentari nisu bili ni govor mržnje ni podsticanje nasilja, a radilo se o dvojici političara i političkoj stranci u političkoj debati od javnog interesa. Posao domaćih sudova u ovom slučaju je bio da uravnoteže suprotstavljene interese, u čemu nisu uspeli. ESLJP je smatrao da domaći sudovi generalno nisu uspeli da uravnoteže sporna prava i da nisu dali dovoljno razloga da opravdaju mešanje u prava kompanije podnosioca predstavke. Sudski nalozi stoga nisu bili „neophodni u demokratskom društvu“, te je došlo do povrede člana 10. Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava