18 feb Odgovornost države za nečovečno i ponižavajućeg postupanje prema detetu sa invaliditetom

U slučaju L.R. protiv Severne Makedonije (predstavka br. 38067/15, od 23.01.2020. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) utvrdio je jednoglasno da je došlo do kršenja člana 3 (zabrana nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Slučaj se odnosio na dete L. R. koje je od trećeg meseca života pod starateljstvom državnih institucija. Aplikanta L.R. su napustili psihički bolesni roditelji nakon što se rodio 2004. godine. Za njegovog staratelja postavljen je Centar za socijalnu zaštitu, koji je od tada uredio njegovo smeštanje u nekoliko državnih ustanova socijalne zaštite. Aplikantu je otkrivena zaostalost u razvoju kada mu je bilo godinu dana, a u dobi od tri i po godine, tim bolničkih lekara dijagnostikovao mu je mentalne, fizičke (cerebralnu paralizu) i govorne smetnje. Njegov slučaj zainteresovao je jednu nevladinu organizaciju nakon što ga je ombudsman 2013. posetio u institutu i ​​zatekao vezanog za krevet.

Predstavku ESLJP-u je podneo Helsinški odbor za ljudska prava u Skoplju (dalje: HCHR) u ime aplikanta, makedonskog državljanina/državljanina Republike Severne Makedonije.

Pre svega, ESLJP je smatrao da u izuzetnim okolnostima slučaja i imajući u vidu ozbiljnu prirodu navoda, HCHR-u treba odobriti pravo da deluje kao predstavnik podnosioca predstavke.

ESLJP je posebno zabrinjavajućim smatrao da je neko toliko ranjiv kao podnosilac predstavke, osmogodišnje psihički invalidno dete koje je gluvo i ne može da govori, često bilo vezano za svoj krevet tokom boravka u jednoj instituciji. Boravak u takvoj instituciji je trajao oko godinu i devet meseci, uprkos tome što je osoblje te institucije od početka izrazilo zabrinutost vlastima da nema dovoljno osoblja i da nije kvalifikovano da se stara o aplikantu. 

ESLJP je smatrao da su vlasti imale obavezu da čuvaju dostojanstvo i dobrobit podnosioca predstavke imajući u vidu da je on uvek bio pod starateljstvom državnih organa, i stoga su bili odgovorni za njegovo neprimereno smeštanje u institut, nedostatak potrebne nege i nečovečno i ponižavajuće postupanje. U skladu sa time, došlo je do povrede prava podnosioca predstavke prema članu 3 Konvencije.

Pored toga, nedostatak potrebne nege i nečovečno i ponižavajuće postupanje koje je pretrpeo, doveli su i do kršenja člana 3 (istraga) zbog propusta vlasti da adekvatno sprovede istragu o slučaju apliakanta. Štaviše, istraga je, umesto da gleda na opšti neuspeh sistema u slučaju aplikanta, bila usredsređena na pojedinačnu krivičnu odgovornost zaposlenih u institutu, što je dovelo do toga da tužioci utvrde da kod zaposlenih nije postojala namera da nanesu štete detetu . 

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava