24 okt Odluka o proterivanju dugogodišnjeg migranta nije dovela do kršenja Konvencije
U slučaju Levaković protiv Danske (predstavka br. 7841/14 od 23.10.2018. godine) Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) je ustanovio da nije došlo do kršenja člana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života). Predmet se odnosio na odluku o deportovanju podnosioca predstavke u Hrvatsku, s kojom nije imao nikakve veze osim hrvatske nacionalnosti. Odluka o deportovanju aplikanta je doneta nakon što je osuđen za zločine počinjene u Danskoj, gde je proveo većinu svog života.
Podnosilac predstavke je hrvatski državljanin, koji je odveden iz Holandije u Dansku, kada je imao devet meseci. Do navršenih 18 godina života, više puta je bio osuđivan i dobio dva naloga za deportaciju, od kojih su oba suspendovana. U novembru 2011. godine, tokom trajanja drugog suspendovanog naloga za proterivanje, uhapšen je zbog krivičnog dela protiv imovine i posedovanja oružja. Predmet je došao pred Gradski sud, gde se aplikant izjasnio kao nevin. On je izjavio da je celi život proveo u Danskoj, da nikada nije bio u Hrvatskoj ili bivšoj Jugoslaviji kao i da ne govori hrvatski jezik. Gradski sud je u decembru 2012. godine osudio aplikanta na pet godina zatvora i naredio njegovo proterivanje, uz trajnu zabranu njegovog povratka. Podnosilac predstavke je proteran u decembru 2017. nakon izdržavanja kazne.
Aplikant je naveo da je prvostepeni sud propustio da uzme u obzir sve relevantne okolnosti prilikom donošenja svoje odluke, a posebno činjenicu da su sve njegove rodbinke veze bile u Danskoj. S druge strane, intervenijent, Evropski centar za prava Roma, je skrenuo pažnju ESLJP-u na stavove protiv Roma u Danskoj.
ESLJP je međutim zaključio da su domaći sudovi izvršili detaljnu procenu ličnih okolnosti aplikanta, uspostavljajući balans između suprotstavljenih interesa i uzimajući u obzir sudsku praksu Strazbura. Domaći sudovi bili su svesni da su neophodni veoma čvrsti razlozi da se opravda proterivanje dugogodišnjeg migranta, ali je utvrdio da su njegovi zločini bili dovoljno ozbiljni da opravdaju takvu meru. Sudovi su istakli da aplikant nema dece čije interese bi trebalo uzeti u obzir i da je on slabo integrisan u društvo, s obzirom da je povratnik koji nije pokazao volju da se pridržava danskih zakona. Na osnovu svega, ESLJP je istakao da su vlasti svoje odluke zasnovale na relevantnim i dovoljnim razlozima i nije bilo nikakvih indicija da je romsko poreklo aplikanta uticalo na donošenje njihovih odluka. U skladu sa time, nije bilo povrede člana 8 Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava