05 nov Omogućavanje povećane zaštite šefu države posebnim krivičnim zakonom je nespojivo sa Konvencijom

U predmetu Vedat Şorli protiv Turske (predstavka br. 42048/19, 19.10.2021) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 10 (sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). 

Predmet se odnosio na osudu podnosioca predstavke na kaznu zatvora od 11 meseci i 20 dana (sa obustavom izricanja presude na pet godina) zbog vređanja predsednika Republike, zbog dve objave koje je podelio na svom Fejsbuk nalogu. Sadržaj se, između ostalog, sastojao od karikature i fotografije predsednika Republike praćene satiričnim i kritičkim komentarima koji se tiču njega. Presuda kojom se podnosilac predstavke osuđuje zasnovana je na članu 299. Krivičnog zakonika, koji je pružio viši stepen zaštite predsedniku Republike nego drugim licima. 

ESLJP je primetio da je potpuno legitimno da osobe koje predstavljaju institucije države, kao garanta institucionalnog javnog poretka, budu zaštićene od strane nadležnih organa, ali ako se uzme u obzir srazmernost krivične sankcije za uvredu predsednika Republike, dominantan položaj tih institucija zahtevao je od vlasti uzdržanost u pokretanju krivičnog postupka. U vezi sa tim, ESLJP je ponovio da je procena srazmernosti mešanja u prava zaštićena članom 10 Konvencije često zavisila od toga da li su vlasti mogle da pribegnu bilo kom drugom sredstvu osim krivične sankcije, kao što su mere građanskog prava.

Prema tome, ESLJP je zaključio da u ovom slučaju nije bilo opravdanja za stavljanje g. Şorlija u pritvor ili za izricanje krivične sankcije i pored toga što je uručenje presuda kojom je izrečena zatvorska kazna obustavljena na period od 5 godina. Takva sankcija, po svojoj prirodi, neizbežno je imala „chilling“ efekat na spremnost dotične osobe da izrazi svoje stavove o pitanju od javnog interesa, posebno u pogledu efekata osude. 

Krivični postupak, pokrenut po članu 299. Krivičnog zakonika, bio je nespojiv sa slobodom izražavanja. Omogućavanje povećane zaštite pomoću posebnog zakon o uvredi, po pravilu, ne bi bilo u skladu sa duhom Konvencije, a interes države da zaštiti ugled šefa države, nije mogao poslužiti kao opravdanje za dodeljivanje šefu države privilegovanog status ili posebne zaštite. 

Prema tome, kršenje prava podnositelja predstavke prema članu 10 Konvencije proisteklo je iz problema u izradi i primeni člana 299. Krivičnog zakonika. Prema stavu ESLJP-a, usklađivanje relevantnog domaćeg zakonodavstva u skladu sa članom 10. Konvencije predstavljao bi odgovarajući oblik obeštećenja koji bi omogućio da se prekine povreda Konvencije utvrđena ovom presudom.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda o ljudskim pravima