29 apr Osudom za pomaganje i podržavanje samoubistva nije prekršena Konvencija
U predmetu Lings protiv Danske (predstavka br. 15136/20, 12.04.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da nije došlo do povrede člana 10 (sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).
Podnosilac predstavke je lekar i osnivač organizacije za pomoć samoubistvima „Lekari za eutanaziju“. Podnosilac predstavke je pod okriljem te organizacije napravio vodič pod nazivom „Lekovi pogodni za samoubistvo“, koji je objavio na internetu, legalno prema danskom zakonu. To je bio vodič kako da se izvrši samoubistvo, uključujući detaljne opise različitih lekova, njihovih potrebnih doza, fizičkih metoda i tako dalje. Slučaj se odnosio na njegovu osudu po dve tačke za asistirano samoubistvo i jednu tačku za pokušano asistirano samoubistvo. Podnosilac predstavke je tvrdio da je on samo širio informacije o samoubistvu.
Strane u sporu nisu osporile da je osuda podnosioca predstavke bila mešanje u njegovu slobodu prava na izražavanje. ESLJP je utvrdio da je mešanje u slobodu prava na izražavanje imalo osnovu u zakonu (član 240. KZ). ESLJP je takođe napomenuo da je potpomognuto samoubistvo bilo nezakonito u Danskoj od 1930. godine i da relevantni zakon predviđa da se za osudu mora izvršiti posebna radnja pomoći da se izvrši samoubistvo. Međutim, ESLJP nije pozvan da utvrdi da li je inkriminacija pomognutog samoubistva bilo opravdano inkriminisana, već samo da li je to u ovom slučaju bilo „neophodno u demokratskom društvu“.
ESLJP je naglasio da po Konvenciji ne postoji pravo na asistirano samoubistvo. ESLJP je primio k znanju konačne zaključke Vrhovnog suda i nije video razlog za neslaganje sa njima, posebno da je savet gospodina Lingsa, iako zasnovan na njegovom vodiču za samoubistvo, podstakao jednog od pojedinaca ka samoubistvu. Iako je objavljivanje vodiča bilo legalno, slučaj jeste počivao na konkretnim savetima datim pojedincima.
ESLJP je smatrao da ni osuda ni kazna nisu bile preterane u ovom slučaju. Sve u svemu, razlozi domaćih sudova za donošenje odluke koju su doneli – zaštita zdravlja i moral i prava drugih – bili su legitimni i delovali su u okviru širokog diskrecionog prava („margin of appreciation“) koja je data vlastima u ovom konkretnom slučaju.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava