16 avg Povreda prava na delotvoran pravni lek u Hrvatskoj

U slučaju Ladan protiv Hrvatske (predmet broj 56787/16, 11.05.2023), Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) je utvrdio povred člana 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Podnoslac predstavke se žalio na prekomernu dužinu građanskog postupka. Takođe je prigovarao zbog neadekvatnih uslova svog pritvora i neučinkovitosti domaćih pravnih sredstava dostupnih u vezi s tim.

Nakon pregleda svih dostavljenih materijala, ESLJP nije pronašao nikakvu činjenicu ili argument koji bi opravdali ukupnu dužinu postupka na nacionalnom nivou. Posebno, iako se kašnjenje od jedne godine i devet meseci može pripisati podnosiocu predstavke, ESLJP je, imajući u vidu svoju praksu u vezi s tim, smatrao da je u konkretnom slučaju dužina postupka ipak bila prekomerna i nije ispunjavala zahtev “razumnog roka”.

ESLJP je primetio da je podnosilac predstavke bio zadržan u pritvoru u lošim uslovima. Takvo je bilo i zaključenje prvostepenog suda koji je 5. januara 2022. dodelio naknadu štete u vezi s tim u gore pomenutom građanskom postupku koji se trenutno nalazi pred žalbenim apelacionim sudom. ESLJP nije pronašao nikakvu činjenicu ili argument koji bi ga ubedili da donese drugačiji zaključak o dopuštenosti i osnovanosti ovih navoda. Posebno, prigovor Vlade da je ova predstavka preuranjena jer su gore pomenuti građanski postupci za naknadu štete još uvek u toku, mora biti odbačen. Da bi se smatrali efikasnim, takvi pravni lekovi vezani za naknadu štete za neadekvatne uslove pritvora moraju zadovoljiti zahtev “razumnog roka”. Osim toga, brzina popravnih radnji može biti relevantna pri oceni da li je lek koji je u principu efikasan takođe bio praktično efikasan u konkretnom slučaju u smislu člana 35 stav 1, budući da prekomerna dužina domaćih postupaka može predstavljati posebnu okolnost koja oslobađa podnosioca predstavke obaveze iscrpljivanja domaćih pravnih lekova. Imajući u vidu svoj prethodni zaključak da su sporni građanski postupci narušili zahtev “razumnog roka”, ESLJP je smatrao da se od podnosioca predstavke ne može zahtevati da čeka dalji ishod tih građanskih postupaka.

ESLJP smatra, imajući u vidu svoju praksu u vezi s tim, da su uslovi pritvora podnosioca predstavke bili neadekvatni. Ova predstavka je stoga dopuštena i pokazuje povredu člana 3 Konvencije.

Na kraju, podnosilac predstavke se žalio da su domaća pravna sredstva za neadekvatne uslove pritvora bila neučinkovita u njegovom slučaju i pozvao se na član 13 Konvencije.

ESLJP je primetio da je podnosilac predstavke 16. avgusta 2011. godine iskoristio dostupni preventivni pravni lek i žalio se sudiji za izvršenje kazne o neadekvatnim uslovima svog pritvora u zatvoru u Zagrebu. Međutim, sudija za izvršenje kazne nikada nije odlučio o njegovoj žalbi, što je učinilo taj pravni lek neučinkovitim. Slično tome, prekomerna dužina građanskog postupka u ovom slučaju učinila je građansku tužbu za naknadu, koja bi inače bila efikasan pravni lek, neučinkovitom. Predstavke je stoga dopuštena i pokazuje povredu člana 13 Konvencije i u ovom aspektu.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropske Konvencije o ljudskim pravima