18 okt Povređeno pravo na privatnost preživelih logora Mauthausen

U slučaju Lewit protiv Austrije (predstavka br. 4782/18 od 10.10.2019. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je utvrdio da je došlo do kršenja člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Slučaj se odnosio na navode 96-godišnjaka, koji je preživeo holokaust, da mu je desničarski časopis povredio čast i ugled, te da sudovi nisu zaštitili njegova prava.

Periodični časopis Aula 2015. godine objavio je članak u kojem su ljudi oslobođeni iz koncentracionog logora Mauthausen opisani kao “masovne ubice”, “zločinci” i “kuga”. Vlasti su otvorile krivičnu istragu protiv autora članka, ali je istraga na kraju prekinuta. U februarskom izdanju Aule, isti autor je izvestio o prekidu krivične istrage i ponovio doslovno prethodne izjave. 

Gospodin Lewit je zajedno s još devet preživelih, koji su svi bili zatvoreni u koncentracionim logorima i oslobođeni 1945. godine, pokrenuo tužbu na osnovu Zakona o medijima (Mediengesetz) protiv časopisa Aule i autora.

ESLJP je utvrdio da austrijski sudovi nisu uspeli da zaštite prava podnosioca predstavke, jer se nikada nisu bavili centralnim pitanjem njegovih navoda: da mu je povređena čast i ugled člankom koji je koristio izraze kao što su „masovne ubice“, „zločinci“ i „ kuga“ za opisivanje ljudi poput njega oslobođenih iz kompleksa koncentracionih logora Mauthausen 1945. godine. Umesto toga, sudovi su zaključili da navodi aplikanta nisu osnovani, jer je broj oslobođenih osoba iz logora bio toliko velik da on nije mogao lično da bude pogođen izjavama, u kojima nije ni navedeno njegovo ime. Međutim, sudovi nisu ispitali činjenicu da je u trenutku objavljivanja članka bilo daleko manje preživelih. Pored toga, sudovi su takođe zaključili da je članak jednostavno ponovio izjave date u ranijem članku, te da takve nisu imale posebno značenje klevete.

ESLJP nije bio uveren u zaključke nacionalnih sudova da g. Lewit i ostali aplikanti nisu bili lično pogođeni drugim člankom, s obzirom na to da je kontekst ova dva članka bio vrlo različit, jer je članak iz 2016. godine predstavljao jednostavno opis preliminarne istrage članka iz 2015. godine i da izjave u drugom članku nisu imale posebno značenje klevete. Prema tome, nedostatak adekvatnog ispitivanja navoda aplikanta o kleveti od strane nacionalnih sudova doveo je do kršenja njegovih prava na privatnost.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava