12 nov Preventivni pritvor mentalno bolesnog prestupnika doveo do kršenja Konvencije

U predmetu W.A. protiv Švajcarske (predstavka br. 38958/16, 02.11.2021) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da je došlo do:

• kršenja člana 5 stav 1 (pravo na slobodu i bezbednost) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“), 
• kršenja člana 7 stav 1 (kažnjavanje samo na osnovu zakona) Konvencije, i 
• kršenja člana 4. Protokola br. 7 (pravo da se ne bude suđen ili kažnjen dvaput po istom predmetu) uz Konvenciju. 

Predmet se odnosio na određivanje preventivnog pritvora za W.A. – čoveka koji je imao ozbiljne psihijatrijske probleme – nakon što je odslužio 20-godišnju kaznu za dva ubistva. W.A. je izdržao kaznu zatvora do 2010. godine, kada mu je određen sudski pritvor po molbi tužioca da mu se odredi preventivni pritvor po novim izmenama Krivičnog zakonika. Okružni sud u Cirihu odredio mu je preventivni pritvor 2013. godine. Podnosilac predstavke se žalio na izricanje preventivnog pritvora, ističući da je kažnjavan retroaktivno i da je dva puta kažnjen za iste zločine.

ESLJP je naveo da se „Osuda“, u smislu sudske prakse ESLJP-a, odnosila i na utvrđivanje krivičnog dela i na konsekventno izricanje kazne. Samo presuda kojom je neko lice proglašeno krivim za krivično delo ispunjava uslove „osude“ prema članu 5 stav 1 (a) Konvencije. ESLJP je primetio da je, za razliku od prvobitnog suđenja i presude podnosioca predstavke, Rešenje o pritvoru iz 2013. godine nije ispunilo uslove Konvencije o samostalnoj „osudi“. 

ESLJP je dalje utvrdio da ponovni postupak nije stvorio dovoljnu vezu između prvobitne osude i naknadnog preventivnog pritvora. U tom postupku prvobitna krivična dela nisu preispitana i nije bilo novih činjenica utvrđenih, već je ispitano samo da li je podnosilac predstavke ispunjavao uslove za izricanje preventivnog pritvora. Ovo je de facto predstavljalo dodatnu kaznu. 

Povodom lišenja slobode lica koja boluju od duševnih smetnji, ESLJP je naveo da je podnosilac predstavke zaista bio „poremećenog duševnog stanja“ u smislu člana 5 stav 1 (e), ali da bi njegovo zadržavanje bilo zakonito, bilo je neophodno da se zadrži u odgovarajućoj ustanovi za mentalno obolele, a ne u običnom zatvoru čak i ako nije bio podložan psihijatrijskim tretmanima. Prema tome, došlo je do povrede člana 5. stav 1. Konvencije. 

ESLJP je potvrdio da je Rešenje o pritvoru predstavljalo „težu“ kaznu koja je izrečena podnosiocu predstavke. Konkretno, u vreme kada je podnosilac predstavke izvršio krivična dela, nije bilo moguće staviti ga u preventivni pritvor po retrospektivnom nalogu donetom nakon što su njegove osude iz 1990-ih postale pravosnažne. Štaviše, prema novoj verziji Krivičnog zakonika, zbog činjenice da je  kazna zatvora izvršena pre određivanja preventivnog pritvora,  dotična osoba je mogla biti zadržana u pritvoru na duži vremenski period. Shodno tome, došlo je do povrede člana 7 stav 1.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropske Konvencije o ljudskim pravima