27 jun Primenljivi članovi Evropske konvencije o ljudskim pravima u slučaju saobraćajnih nesreća koje prouzrokuju teške telesne povrede

Slučaj Nicolae Virgiliu Tanase protiv Rumunije (predstavka br. 41720/13) odnosi se na sudiju koji je bio teško povređen u saobraćajnoj nesreći 2004. godine. Krivični postupak, kojem je g. Tanase  pristupio kao oštećena strana, obustavljen je osam godina kasnije, sa odlukom da se protiv druga dva vozača koji su učestvovali u nesreći ne pokreće krivični postupak.

U narednih osam godina, održana su tri kruga postupaka na dva nivoa nadležnosti. Inspektori su istražili nekoliko mogućnosti o tome ko je kriv za saobraćajnu nesreću.

Pred Evropskim sudom za ljudska prava („ESLJP“), g. Tanase se posebno žalio da je krivična istraga bila nedelotvorna i predugačka i da mu nije bilo omogućeno ostvarivanje njegovog imovinskopravnog zahteva. 

Veliko veće ESLJP-a je iskoristilo priliku da pojasni koje članove Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) treba primeniti u slučaju nesreće koja uzrokuje teške povrede.

ESLJP je utvrdio da ni član 3 ni član 8 nisu primenjivi u predmetu podnosioca predstavke i da su njegovi navodi na osnovu tih odredbi koje se odnose na istragu neprihvatljivi, s obzirom na činjenicu da podnosilac predstavke nikada nije tvrdio tokom istrage da su druga dva vozača nameravala da ga povrede i nije bilo dokaza da je to bio slučaj. Niti je postojala namera da se naruši fizički i psihički integritet podnosioca predstavke, kako to predviđa član 8 Konvencije.

S obzirom na ozbiljnost povreda koje je zadobio g. Tanase, ESLJP je odlučio da će ispitati deo njegove predstavke u pogledu delotvornosti istrage isključivo na osnovu člana 2 (pravo na život) Konvencije.

Evropski sud za ljudska prava utvrdio je:

• sa 13 glasova za i 4 protiv, da nije došlo do povrede člana 2 Konvencije u pogledu istrage o saobraćajnoj nesreći. Istraga je bila temeljna i rezultirala je velikim brojem dokaza koji govore o tome šta je moglo prouzrokovati nesreću. G. Tanase je imao pristup spisu predmeta i bio je u mogućnosti da u potpunosti iskoristi pravne lekove koji su mu dostupni u skladu sa domaćim zakonom kako bi osporio odluke vlasti i zatražio dodatne dokaze;
• sa 16 glasova za i jedan protiv, da nije došlo do povrede člana 6 stav 1 (pravo na pristup sudu). Iako domaći sudovi u krivičnom postupku nikada nisu razmatrali njegov imovinsko pravni zahtev zato što je postupak prekinut u pogledu na druga dva vozača, ali je mogao  da koristi druge pravne načine da ostvari svoja prava; i,
• sa 10 glasova za i 7 protiv, da nije došlo do povrede člana 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje u razumnom roku). Period od skoro osam godina za okončanje istrage, s obzirom na njegovu složenost, nije bio preterano dug i vlasti su dosledno preduzimale korake tokom postupka kako bi razjasnile okolnosti slučaja.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava