Program zaštite svedoka u skladu sa Konvencijom

U slučaju A i B protiv Rumunije (predstavka br. 48442/16 od 02.06.2020. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je utvrdio da nije bilo kršenja člana 2 (pravo na život) Evropske konvencije o ljudskim pravima („ESLJP“).

Slučaj se odnosio na žalbu podnosilaca predstavke o zaštiti koja im je pružena kao svedocima u slučaju korupcije. U avgustu 2015. godine tužilaštvo za borbu protiv korupcije pri Vrhovnom kasacionom sudu proglasilo je podnosioce predstavke „zaštićenim svedocima“: oni su radili za C, koji je, zajedno sa još jednim visokim zvaničnikom, D., bio pod istragom zbog navodnih dela korupcije. Za podnosioce predstavke se verovalo da su svedoci sumnjivih transakcija između C i D.

ESLJP je posebno utvrdio da su vlasti priznale da su se podnosioci predstavke suočili sa pretnjom po njihov život. Međutim, bilo im je potrebno godinu i četiri meseca da ih formalno uključe u program zaštite svedoka. Ipak, podnosioci predstavke nisu ostali bez zaštite za to vreme, čak i ako je, barem na početku, zaštita uglavnom bila improvizovana, s obzirom na nedostatak propisa, koji su postali primenljivi tek u julu 2016. godine. Međutim, vlasti su otklonile sve nedostatke u zaštiti podnosioca predstavki.

Iako je ESLJP prihvatio da su određeni nedostaci u zaštiti podnosilaca predstavki doprineli eskalaciji sukoba i nepoverenja između njih i policije, takvi nedostaci međutim, nisu opravdavali njihovo provokativno ponašanje i nepoštovanje sopstvenih odgovornosti prema njihovoj zaštiti. Podnosioci predstavke su bili u potpunosti svesni svoje dužnosti da sarađuju sa vlastima, što je utvrđeno zakonom i uključeno u protokole o zaštiti, koje su podnosioci predstavke na kraju potpisali. Podnosioci predstavke nisu sarađivali i često su pokazivali neprimereno ponašanje prema policijskim službenicima. Podnosioci predstavke su bili prisutni na društvenim medijima i televiziji, što je ugrozilo njihov status zaštićenih svedoka. 

ESLJP je, pohvalivši vlasti za njihov napor da nastave zaštitu podnosioca predstavke uprkos njihovoj nesaradnji, zaključio da su vlasti učinile sve što se od njih razumno moglo očekivati u okolnostima da zaštite podnosioce predstavke od pretnje.

ESLJP je smatrao da su vlasti učinile ono što se od njih razumno moglo očekivati da zaštite podnosioce predstavke od navodnog rizika po njihov život. Stoga su udovoljili zahtevima člana 2 Konvencije i nije bilo povrede tog člana.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava