26 jun Provera identiteta korišćena kao izgovor za sprečavanje podnosilaca predstavki da učestvuju na demonstracijama nije u skladu sa Konvencijom
U slučaju Alıcı i drugi protiv Turske (predstavka br. 70098/12, 24.05.2022.) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno utvrdio da je došlo do kršenja člana 5 stav 1 (pravo na slobodu i bezbednost) Evropske konvencija o ljudskim pravima („Konvencija“) i člana 11 (sloboda okupljanja i udruživanja) Konvencije.
Slučaj se odnosio na podnosioce predstavke, 22 turska državljana, koji su bili članovi sindikata Eğitim-Sen (Eğitim ve Bilim Emekçiler Sendikası – Sindikat radnika u obrazovanju i nauci) koji su uhapšeni dok su putovali autobusom iz Adane za Ankaru da učestvuju na demonstracijama koje su organizovali sindikati protiv predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o sindikatima u javnom sektoru i reformi opšteg sistema obrazovanja o kome se raspravljalo u Skupštini. Podnosioci predstavke su kažnjeni novčanom kaznom zbog odbijanja da otkriju svoj identitet policiji koja je zaustavila njihov autobus na putu do demonstracija.
ESLJP je utvrdio da je glavni razlog za hapšenje i pritvor podnosilaca predstavke bio sprečavanje podnosilaca predstavki da putuju u Ankaru, a samim tim i sprečavanje da učestvuju u demonstracijama koje su bile proglašene nezakonitim. ESLJP je posebno primetio da podnosioci predstavke nisu pušteni na slobodu do 14.50 časova 28. marta 2012. godine, iako je njihov identitet utvrđen već u 4.50 časova ujutru. Nakon što je utvrđen njihov identitet, nije više postojao razlog da budu zadržani u pritvoru. Štaviše, policija je obavestila podnosioce predstavke da su sve demonstracije planirane da se održe u glavnom gradu 28. i 29. marta 2012. godine zabranjene iz razloga obezbeđivanja javnog reda i mira kao i bezbednosti drugih. Osim toga, podnosiocima predstavke je rečeno da se vrate kući, što je podrazumevalo sumnju da bi oni narušili bezbednost drugih i javni red i mir ukoliko bi učestvovali na demonstracijama kako je planirano. Međutim vlasti nisu ubedljivo pokazale da bi podnosioci predstavke po svoj prilici učestvovali u izvršenju konkretnog i specifičnog dela da ih u tome nije sprečilo hapšenje ili pritvor radi provere identiteta ili druge svrhe.
ESLJP je ponovio da bi hapšenje podnosilaca predstavke bilo prihvatljivo samo ukoliko se „zakonom propisane obaveze“ ne bi mogle obezbediti blažim sredstvima, što u ovom predmetu nije bio slučaj. Shodno tome, hapšenje podnosilaca predstavke i nastavak njihovog pritvora nije bilo u skladu sa članom 5. Konvencije.
ESLJP je ponovio da su vlasti bile dužne da preduzmu odgovarajuće mere u pogledu održavanja zakonitih demonstracije kako bi se obezbedilo njihovo mirno održavanje i bezbednost svih građana. U ovom slučaju se činilo da je jedina mera koja je u stvari preduzeta prema podnosiocima predstavke i drugima demonstrantima bila da ih direktno spreči da putuju u Ankaru, što je mera koju ESLJP smatra nesrazmernim i nepotrebnim za sprečavanje nereda i zaštite prava drugih (legitimnih ciljeva vlasti). Stoga je ESLJP utvrdio povredu člana 11 Konvencije (sloboda okupljanja i udruživanja).
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava