12 sep Smeštaj porodice u tranzitno zoni Röszke nije u skladu sa Konvencijom

U slučaju V.O. i drugi protiv Mađarske (predstavka br. 36896/18, 25.08.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je zaključio da je došlo do povrede člana 3 (zabrana mučenja) i člana 5, stavovi 1 i 4 Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). 

Predmet se odnosi na zatvaranje porodice podnosioca predstavke u mađarskoj tranzitnoj zoni. Prvi i drugi podnosioci predstavke su majka i otac, a treći i četvrti su njihova deca, koja su u vreme događaja o kojima je reč imala tri i godinu dana. Porodica je boravila u tranzitnoj zoni Röszke na granici Mađarske i Srbije između 23. aprila i 19. novembra 2018. godine, osim određenog vremena provedenog u odeljenju za deportaciju. Podnosioci predstavke su bili smešteni u jednom kontejneru sa zasebnim krevetom i ormarom za svakog od njih. Pored opisa opštih uslova, podnosioci predstavke su naveli da su prvi i treći podnosilac predstavke patili od zdravstvenih problema koji su se, između ostalog, odnosili na porodično zlostavljanje u prošlosti i nevolje zbog uslova života. Oni su više puta tražili da budu premešteni u otvorenu prihvatnu ustanovu gde im se može pružiti odgovarajuća pomoć. Prva podnositeljka predstavke se takođe sastala se sa psihologom u petnaest navrata, međutim, pomoć je navodno bila neadekvatna i vođena na jeziku koji ona nije razumela.   

ESLJP je primetio da je u slučaju R. R. i drugi (br. 36037/17, 02.04.2021), koji je sličan ovome, ESLJP već utvrdio povredu člana 3 Konvencije zbog uslova kojima su deca i majka bili podvrgnuti tokom skoro četvoromesečnog boravka u tranzitnoj zoni Röszke.

Što se tiče dece podnosilaca predstavke, koja su u relevantno vreme imala jednu i tri godine, ESLJP je smatrao da je, s obzirom na uslove i ograničenja svojstvena tokom pritvaranja, dužina njihovog boravka u tranzitnoj zoni Röszke morala da im prouzrokuje psihičku patnju i štetne posledice po njihovo blagostanje.

Što se tiče odraslih podnosilaca predstavke, ESLJP je primetio da su oni, zajedno sa svojom decom, boravili u tranzitnoj zoni tokom celog leta 2018. godine. S obzirom na veličinu kontejnera, nedostatak odgovarajuće ventilacije i ograničen spoljni prostor, koji je pored toga bio izložen suncu, ESLJP je prihvatio navode podnosioca predstavke da je vrućina tokom leta pogoršala njihovu situaciju i stoga je relevantna za ocenu da li je došlo do povrede člana 3 Konvencije. ESLJP je dalje istakao da je prva podnositeljka predstavke bila posebno ranjiva. S obzirom na to, ESLJP je smatrao da su uslovi zatočeništva, s tim povezana ograničenja i nesigurnost morali da prouzrokuju značajnu psihičku patnju prvoj podnositeljki predstavke, čega su vlasti morale biti svesne. Štaviše, ESLJP je primetio da je ona bila izložena ovim uslovima skoro sedam meseci. 

Što se tiče drugog podnosioca predstavke, ESLJP je 2. novembra 2018. godine odlučio da ukaže Vladi, na osnovu pravila 39 Poslovnika ESLJP, da mu obezbedi hranu tokom njegovog boravka u odeljenju za deportaciju. Strane nisu osporile da mu vlasti nisu davale hranu dok je bio tamo. Iako se čini da postoji izvesna nejasnoća u vezi sa dužinom boravka podnosilaca predstavke u odeljenju za deportaciju, ESLJP je imajući u vidu detaljan izveštaj koji su dali podnosioci predstavke, koji nije opovrgnut nikakvim dokazima Vlade, smatrao utvrđenom činjenicom da su oni su tamo držani između 31. oktobra i 5. novembra 2018. godine. ESLJP je smatrao da su vlasti propustile da uzmu u obzir stanje zavisnosti u kojem je drugi podnosilac predstavke živeo tokom ovog perioda. 

Uzimajući u obzir sve gore navedene razloge, ESLJP je smatrao da je situacija na koju su se podnosioci predstavke žalili, podvrgla podnosioce predstavke tretmanu koji je premašio prag ozbiljnosti koji je potreban da bi se primenio član 3. Konvencije. Stoga je došlo do povrede tog člana. 

Pritužba podnosilaca predstavke da su boravili u tranzitnoj zonu suprotno članu 5. stavovi 1. i 4. Konvencije slična je onoj koja je ispitana u predmetu R. R. i drugi, gde je ESLJP utvrdio da je boravak podnosioca predstavke u trajanju od skoro četiri meseca u tranzitnoj zoni predstavljalo de facto lišavanje slobode. ESLJP je zaključio da je i u slučaju podnosioca predstavke došlo do povrede člana 5 stavova 1. i 4. Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava