Biljana Braithwaite, direktorka Programa za Zapadni Balkan AIRE centra
Biljana je ekspertkinja u oblasti prava s više od dve decenije iskustva na Zapadnom Balkanu i šire, specijalizovana za oblasti kao što su rodna ravnopravnost, zakonodavna reforma, ljudska prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, održivost i standardi zaštite životne sredine, društveni i upravljački standardi (ESG).
Biljana je direktorka Programa za vladavinu prava za Zapadni Balkan AIRE Centra. Tokom 25 godina, realizovala je više od pedeset obimnih projekata u oblasti vladavine prava, pružajući tehničku pomoć kroz izgradnju kapaciteta i zakonodavnu reformu, kao i inicijative za dobro upravljanje, rodnu ravnopravnost i borbu protiv korupcije. Radila je sa nizom nacionalnih institucija, međunarodnih donatora i sponzora iz privatnog sektora.
Biljana je takođe izvršna direktorka i osnivački partner u kompaniji Sustineri Partners, savetodavnom preduzeću posvećenom pomoći kompanijama da ostvare pozitivne društvene rezultate. Posebno treba istaći da je Sustineri Partners osnivač i organizator ESG Adria Summit-a, godišnjeg događaja posvećenog održivom razvoju i dijalogu o većoj odgovornosti poslovnog sektora u vezi sa ESG standardima u Adria regionu. Takođe je predsednica inicijative “Women on Boards Adria”, neprofitne organizacije sa ciljem povećanja rodne raznolikosti u izvršnom i neizvršnom rukovodstvu.
Goran Miletić, direktor za Evropu, Bliski istok i Severnu Afriku organizacije Civil Rights Defenders
Goran Miletić je direktor za Evropu, Bliski istok i Severnu Afriku u organizaciji Civil Rights Defenders. Od 2004. rukovodi aktivnostima organizacije na Zapadnom Balkanu, sarađujući i doprinoseći izgradnji kapaciteta organizacija za ljudska prava širom regiona, a kasnije proširuje departman kako bi obuhvatio i druge zemlje i regije. Tokom ovog perioda je naročito angažovan na izradi i zagovaranju inkluzivnog anti-diskriminacionog zakonodavstva na Zapadnom Balkanu. Član je Evropske komisije za pravo koje se tiče seksualne orijentacije (ECSOL) Stalnog komiteta Konferencije međunarodnih NVO i Ekspertskog saveta za pravo koje se odnosi na nevladine organizacije pri Savetu Evrope. Član je Upravnog odbora Heartefact fondacije od njenog osnivanja.
Valerija Galić, predsednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Valerija Galić je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Bila je članica brojnih radnih komisija zaduženih za izradu sistemskih zakona u različitim oblastima. Kao predstavnica BiH iz FBiH i članica Komisije za usklađivanje pravnog sistema sa evropskom legislativom, učestvovala je u međunarodnim programima održanim u SAD i Francuskoj (Strazbur).
Ona je koautor i recenzent nekoliko stručnih publikacija. Kao predavač, učestvovala je na nacionalnim i međunarodnim konferencijama o ustavnoj pravdi i zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Godine 2022, nakon obavljanja različitih pozicija u pravnoj oblasti, imenovana je za sudiju Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Funkciju je preuzela nakon konstituirajuće sednice novog sastava sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Od 2006. do 2012. godine obavljala je funkciju potpredsednice Ustavnog suda BiH tokom dva mandata. Bila je predsednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine od 2012. do 2015. godine. Drugi put je preuzela funkciju predsednice u avgustu 2022. godine.
Julian Reilly, ambassador Velike Britanije u Bosni i Hercegovini
Julian Reilly je do nedavno bio specijalni izaslanik Ujedinjenog Kraljevstva za Rog Afrike i Crveno more, a tokom svoje karijere radio je u Istočnoj Africi i na Bliskom istoku, fokusirajući se na agende sigurnosti, stabilnosti i prosperiteta.
U periodu 2013-14. godine bio je zamenik šefa misije i direktor za trgovinu i investicije Ujedinjenog Kraljevstva u Ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva u Rijadu, Saudijska Arabija. Julian je prethodno radio na pitanjima Zapadnog Balkana kao zamenik šefa Odeljenja za Zapadni Balkan i proširenje EU od 2010. do 2013. godine. Pre toga proveo je četiri godine kao šef Kancelarije u Moskvi.
Pridružio se Ministarstvu spoljnih poslova nakon što je diplomirao književnost i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Edinburgu. Oženjen je i zajedno sa suprugom i dalje prati muziku i umetnost, i uživa u planinama i moru.
Helena Lagerlöf, ambasadorka Švedske u Bosni i Hercegovini
Helena Lagerlöf poseduje master diplomu prava sa Univerziteta u Upsali, sa specijalizacijom u međunarodnom pravu i ljudskim pravima, kao i istraživanju mira i konflikata i studijama razvoja. Na početku svoje karijere radila je kao bilateralni ekspert i programski službenik u Interameričkom institutu za ljudska prava u Kostariki, i obavljala funkcije u Švedskoj agenciji za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida) kao programski službenik za demokratsko upravljanje i savetnica, a kasnije kao specijalista za ljudska prava i demokratiju.
Njene prethodne uloge obuhvataju i zaposlenje u Evropskoj komisiji (2006-2010), Ministarstvu spoljnih poslova – Odeljenju za EU (2012-2017) i stalnoj predstavničkoj kancelariji Švedske pri EU kao ministarka savetnica i šefica odeljenja u Odeljenju za spoljnu i bezbednosnu politiku (2017-2023).
Marko Bošnjak, potpredsednik Evropskog suda za ljudska prava
Sudija Marko Bošnjak je sudija pri Evropskom sudu za ljudska prava ispred Slovenije. Imenovan je 2016. godine, a od januara 2022. godine obavlja funkciju predsednika Prvog odeljenja i potpredsednika Suda od novembra 2022. godine.
Pre nego što se pridružio Evropskom sudu za ljudska prava, sudija Bošnjak radio je kao vanredni profesor krivičnog prava na Evropskom fakultetu u Novoj Gorici, Slovenija (2012-2016), kao advokat specijalizovan za krivično pravo (2009-2016), kao stručni član Saveta za krivično pravo pri Ministarstvu pravde Slovenije (2008-2011), kao predavač na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani (2006-2012), kao docent za krivično pravo i kriminologiju na Univerzitetu u Ljubljani (2005-2015) i kao nezavisni savetnik (2002-2006) i vrhovni savetnik (2006-2008) u Ustavnom sudu Slovenije. Diplomirao je prava 1996. godine i ima magistarsku diplomu (1999) i doktorat (2002) iz oblasti prava.
Arnfinn Bårdsen, predsednik sekcije Evropskog suda za ljudska prava
Bergenu, na kojem je 1999. doktorirao na međunarodnom pravu ljudskih prava.
Od 1992. do 2003. je bio vanredni profesor Univerziteta u Bergenu izuzev perioda od 1994. do 1995. godine, kada je radio kao zamjenik sudije Okružnog suda u Jærenu.
Od 2003. do 2008. je bio sudija/predsjednik odjeljenja i vršilac dužnosti predsjednika Apelacionog suda u Bergenu. Za sudiju norveškog Vrhovnog suda je izabran 2008. Učestvovao je u radu nekoliko pravnih komisija.
Za sudiju Evropskog suda za ljudska prava je izabran 1. januara 2019. a funkciju predsjednika odjeljenja vrši od 1. novembra 2022.
Jovan Ilievski, sudija Evropskog suda za ljudska prava
Sudija Jovan Ilievski je u februaru 2017. godine izabran za sudiju Evropskog suda za ljudska prava u ime Severne Makedonije. Bio je predstavnik Javnog tužilaštva u Savetodavnoj grupi tužilaca iz Jugoistočne Evrope (SEEPAG) od njenog osnivanja 2004. do 2017. godine a 1. januara 2012. godine je preuzeo predsedavanje ovim telom. Od 2006. do 2017. je bio član Konsultativnog veća evropskih tužilaca (CCPE) pri Savetu Evrope. Godine 2013. je doktorirao krivično pravo na Univerzitetu u Skoplju. Prethodno je veći deo karijere proveo u Javnom tužilaštvu u Skoplju, gde je od 2012. do 2017. godine rukovodio Osnovnim javnim tužilaštvom za organizovani kriminal i korupciju. Od 2013. do 2017. godine bio je profesor na Državnom univerzitetu u Štipu, a 2015. godine je predsjedavao Komisijom za usaglašavanje kaznene politike u Severnoj Makedoniji.
Darian Pavli, sudija Evropskog suda za ljudska prava
Sudija Darian Pavli je u januaru 2019. godine izabran za sudiju Evropskog suda za ljudska prava u ime Albanije. Pre nego što se pridružio ovom sudu je stekao bogato praktično iskustvo u oblasti ljudskih prava, uključujući u zastupanju građana kojima su povređena ljudska prava pred vodećim međunarodnim i regionalnim mehanizmima za ljudska prava. Gospodin Pavli je naročito bio usredsređen, između ostalog, na slobodu izražavanja i udruživanja i ograničenja ljudskih prava iz razloga nacionalne bezbednosti. Doprineo je različitim naporima na uspostavljanju i unaprjeđenju standarda u Evropi, na američkom kontinentu i u drugim regionima. Sudija Pavli je poslednjih godina savetovao Skupštinu Albanije u vezi sa pravosudnim reformama, kao i reformi zakonodavstva o slobodi informisanja i kleveti. Sudija Pavli je stekao zvanja mastera pravnih nauka na Centralnoevropskom univerzitetu i Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku.
Erik Wennerström, sudija Evropskog suda za ljudska prava
Sudija Erik Wennerström rođen je u Švedskoj 1962. godine. Doktor je pravnih nauka u oblasti međunarodnog prava, prava EU i pravne jurisprudencije. Bio je direktor za međunarodne odnose i poslove EU u Ministarstvu pravde i šef odelenja za međunarodne poslove sprovođenja pravde Ministarstva pravde i unutrašnjih poslova (2007-2011), kao i glavni pravni savjetnik za međunarodno pravo Ministarstva spoljnih poslova (2007-2012). Godine 2012. je imenovan za generalnog direktora Nacionalnog saveta za prevenciju kriminala. Erik Wennerström je takođe bio član odbora brojnih međunarodnih organizacija. Aprila 2019. je izabran za sudiju Evropskog suda za ljudska prava
Ivana Jelić, sutkinja Evropskog suda za ljudska prava
Sutkinja Ivana Jelić je u julu 2018. godine izabrana za sutkinju Evropskog suda za ljudska prava u ime Crne Gore. Od 2015. godine je članica Odbora za pravne nauke Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, a od 2018. je i članica Senata Udruženja pravnika. Prije nego što je postala sutkinja Evropskog suda za ljudska prava, radila je kao vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore. Studirala je pravo na Pravnim fakultetima Univerziteta Crne Gore, Univerziteta u Beogradu i Univerziteta Berkli a studije na Pravnom fakultetu Univerziteta Kolumbija u Njujorku je završila kao stipendistkinja Junior Faculty Development programa. Zvanje mastera pravnih nauka je stekla 2004, a zvanje doktora pravnih nauka 2007. godine, kada je doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Davor Derenčinović, sudija Evropskog suda za ljudska prava
Sudija Davor Derenčinović nosi titulu sudije Evropskog suda za ljudska prava, izabran u ime Hrvatske, od januara 2022. godine, nakon što je ranije služio kao ad hoc sudija od 2010. do 2021. godine. Takođe je vršio funkciju u telima Saveta Evrope, kao član Grupe eksperata za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) od 2009. do 2021. godine, pri čemu je bio predsednik od 2019. godine, i kao član Biroa Komiteta eksperata za terorizam od 2003. do 2004. godine. Sudija Derenčinović se pridružio Sudu nakon obimnog iskustva u oblasti obrazovanja, posebno kao šef Katedre za krivično pravo na Univerzitetu u Zagrebu, i kao strani direktor u Centru za evropsko krivično pravo pri Institutu za pravo Šangajske akademije društvenih nauka u Šangaju. Njegovo iskustvo u međunarodnom rešavanju sporova uključuje rad u Svetskoj banci od 2014. do 2017. godine. Završio je studije prava na Univerzitetu u Zagrebu i završio postdoktorska istraživanja kao Fulbright istraživački saradnik na Institutu za pravo ljudskih prava Univerziteta DePaul u Čikagu.
Faris Vehabović, sudija Evropskog suda za ljudska prava
Sudija Faris Vehabović je 2012. godine izabran za sudiju Evropskog suda za ljudska prava u ime Bosne i Hercegovine. Od 1996. do 2000. godine je radio kao pravni savetnik za ljudska prava u Instituciji ombudsmana/ombudsmena za ljudska prava Bosne i Hercegovine. Sudija Vehabović je od 2001. do 2007. godine radio kao sekretar Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Zvanje mastera evropskih studija je stekao 2005. godine, nakon pohađanja zajedničkog interdisciplinarnog programa Univerziteta u Sarajevu i Bolonji. Bio je sudija Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine od 2007. do 2012. godine, a od 2008. godine i potpredsednik tog suda. Studija prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu započeo je 1987. godine, a diplomirao 1993. godine.
Ledi Bianku, bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava, sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
Ledi Bianku je vanredni profesor Univerziteta u Strazburu I međunarodni sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Takođe je advokat kancelarije Doughty Street Chambers u Londonu i član Etičkog komiteta Fondacije princ Albert II. Od 2008. do 2019. bio je sudija Evropskog suda za ljudska prava u ime Albanije. Od 2006. do 2008. je bio član Evropske komisije za demokratiju kroz pravo (Venecijanske komisije). Od 2006. do 2007. godine je predsjedavao regulatornim telom za elektronske medije Albanije. U periodu od 1993. do 2007. godine je predavao međunarodno javno pravo, pravo Evropske Unije i pravo ljudskih prava na Pravnom fakultetu u Tirani i albanskoj Školi za sudije. Bio je i pravni savjetnik raznih nacionalnih i međunarodnih tijela.
Gospodin Bianku je diplomac Univerziteta u Tirani i Univerziteta Evrope u Brižu.
Tim Eicke, sudija Evropskog suda za ljudska prava
Sudija Tim Eicke je u septembru 2016. godine izabran za sudiju Evropskog suda za ljudska prava u ime Ujedinjenog Kraljevstva. Od 1993. godine je radio kao advokat u Londonu, a 2011. godine je dobio zvanje kraljičinog savjetnika (sada kraljevog savjetnika). Tokom 2014. godine postaje i član advokatske komore Lincoln’s Inn. Ranije je bio mlađi savjetnik Krune i član panela advokata Komisije za ravnopravnost i ljudska prava. Tim Eicke niz godina uređivao izvještaje Evropskog suda za ljudska prava. Studirao je pravo na Univerzitetu u Pasau u Nemačkoj i na Univerzitetu u Dandiju u Velikoj Britaniji, gdje je diplomirao englesko pravo.
John Stauffer, pravni direktor i zamenik izvršnog direktora organizacije Civil Rights Defenders
John je advokat specijalizovan za ljudska prava, koji je stekao zvanje mastera prava na Univerzitetu u Stokholmu. Ranije je radio za Ombudsmana za zaštitu od etničke diskriminacije i ombudsmana za zaštitu ravnopravnosti, gdje je bio zadužen za istraživanje pritužbi o diskriminaciji. John je takođe neko vreme radio na unapređenju ljudskih prava u Bosni i Hercegovini nakon sukoba u toj državi. Tokom svog četvorogodišnjeg rada u Misiji OEBS, John se prvobitno fokusirao na uspostavljanje uslova za povratak raseljenih lica. Kasnije je kao direktor Odeljenja za ljudska prava bio zadužen za aktivnosti te organizacije u vezi sa pitanjima kao što su ratni zločini, vladavina prava, manjinska prava, kao i ekonomska i socijalna prava. Organizaciji Civil Rights Defenders se pridružio u martu 2013.