17 sep Nema povrede prava da se ne bude suđen u istoj stvari u slučaju nasilja u porodici

Predmet Galović protiv Hrvatske (predstavka br. 45512/11, 31.08.2021) odnosio se na osuđujuće presude podnosioca predstavke zbog nasilja u porodici u nekoliko setova prekršajnih postupaka i u krivičnim postupcima po optužnicama. 

Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“)  je jednoglasno zaključio da:

• nema kršenja člana 6 st. 1 i 3 (b) i (c) (pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) u pogledu vremena koje je podnosilac predstavke imao da se pripremi za odbranu pre sednice apelacionog suda; 
• kršenje člana 6 st. 1 i 3 (c) Konvencije u pogledu odsustva podnosioca predstavke sa sednice apelacionog suda; i
• nema kršenja člana 4 Protokola br. 7 (pravo da ne bude suđen ili kažnjen dva puta) uz Konvenciju.  

ESLJP je posebno utvrdio da su dva postupka u predmetu podnosioca predstavke bila sastavni deo integrisanog i koherentnog pristupa nasilju u porodici prema hrvatskim zakonima. Tako integrisani sistem je dozvolio da podnosilac predstavke bude kažnjen za pojedinačna dela nasilja putem blažih kazni  u prekršajnom postupku, nakon čega je usledio ozbiljniji krivični odgovor zbog njegovog obrasca ponašanja. 

Između 2006. i 2008. godine podnosilac predstavke je osuđen za niz prekršaja za različita krivična dela napada na svoju decu i ženu. Uhapšen je i pritvoren u novembru 2008. godine tokom prekršajnog postupka, a izrečena mu je, između ostalog, i zatvorska kazna. 

ESLJP je primetio da su činjenice u dva seta prekršajnih postupaka protiv podnosioca predstavke delimično bile identične činjenicama u narednom krivičnom postupku po optužnici. Ocenjujući da li je došlo do zabranjenog dupliranja postupka, ESLJP je utvrdio da su dve vrste postupaka pokrenutih protiv podnosioca predstavke bili komplementarni i predvidljivi, i bili su dovoljno  suštinski i vremenski povezani, da bi se smatralo da formiraju deo integralne šeme sankcija prema hrvatskim zakonima za krivična dela nasilja u porodici. Konkretno, prekršajni postupci su se bavili pojedinačnim incidentom nasilja u porodici i sprečavanjem dalje eskalacije, dok se postupak po optužnici za kontinuirano krivično delo nasilje u porodici pokrenuo tek kada je njegovo nezakonito ponašanje dostiglo određeni nivo ozbiljnosti kako bi se sankcionisao postojeći obrazac nasilničkog ponašanja. Pravni sistem u Hrvatskoj dozvljava kaznu kako za pojedinačna dela, tako i za obrazac ponašanja podnosioca predstavke na efikasan, proporcionalan i odvraćajući način. Shodno tome, nije došlo do povrede člana 4 Protokola br. 7 uz Konvenciju. 

ESLJP je takođe smatrao da četiri dana između obaveštavanja podnosioca predstavke o sednici apelacionog suda i te sednice koja se zaista održala nisu ograničila njegova prava u tolikoj meri da se može reći da nije imao koristi od pravičnog suđenja. Shodno tome, nije došlo do povrede člana 6 stav 1 i 3 (b) i (c) Konvencije u pogledu pravnog zastupanja u žalbenom postupku i odgovarajućeg vremena i mogućnosti za pripremu odbrane. Što se tiče odsustva podnosioca predstavke sa žalbenog sudskog zasedanja, ESLJP je utvrdio kršenje člana 6, stav 1 i 3 (c) Konvencije, nakon zaključaka u drugim predmetima protiv Hrvatske koji pokreću slično pitanje.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava