11 okt Povreda prava na suđenje u razumnom roku pred Ustavnim sudom Crne Gore

U predmetu Siništaj protiv Crne Gore (predstavka br. 31529/15, 23.09.2021), Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) našao je povredu člana 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima („ Konvencija“) zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku pred Ustavnim sudom.

Predmet se ticao osude podnosioca predstavke od strane Višeg suda u Podgorici zbog udruživanja sa drugima u svrhu protivustavnih aktivnosti i pripremnih radnji protiv ustavnog poretka i bezbednosti Crne Gore, i osudio ga na šest godina zatvora. Apelacioni sud i Vrhovni sud potvrdili su tu presudu 18. juna 2009. i 25. decembra 2009. godine. U postupku je učestvovalo šesnaest drugih optuženih. Dana 26. marta 2010. godine podnosilac predstavke i jedan suoptuženi podneli su ustavnu žalbu, ali je u međuvremenu sudija izvestilac koji je u to vreme radio, i koji je pripremio nacrt presude, preminuo i predmet je dodeljen drugom sudiji. Dana 23. jula 2014. godine Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnosioca predstavke.

ESLJP je primetio da je period koji treba uzeti u obzir počeo 26. marta 2010. godine, kada je podnosilac predstavke podneo ustavnu žalbu, a završio se 18. decembra 2014. godine, kada je odluka Ustavnog suda uručena njegovom zastupniku. Prema tome, postupak pred Ustavnim sudom je trajao četiri godine, osam meseci i dvadeset dva dana.

Što se tiče složenosti predmeta, ESLJP je prihvatio da je slučaj podnosioca predstavke bio donekle složen zbog pitanja koja je pokrenuo. Međutim, ESLJP ne smatra da su ova pitanja bila izuzetno složena, niti da je uticaj presude Ustavnog suda prevazišao pojedinačnu primenu.

ESLJP je uzeo u obzir argumente koje je iznela Vlada. Međutim, smatrao je da oni ne mogu u dovoljnoj meri objasniti odlaganje spornog postupka. Konkretno, ustavne promene na koje se poziva Vlada se nisu odnosile na pitanja koja je podnosilac predstavke pokrenuo u svojoj ustavnoj žalbi, već na izbor, mandat i razrešenje sudija Ustavnog suda i njegovog predsednika. Osim toga, daljim zakonskim izmenama izričito je predviđeno da će sudije na tom mestu nastaviti svoj posao do izbora novih sudija, čime se obezbeđuje kontinuirano funkcionisanje Ustavnog suda. Štaviše, slučaj podnosioca predstavke dodeljen je drugom sudiji tek u avgustu 2013. godine, u kom momentu je postupak već bio u toku tri godine i četiri meseca.

U pogledu ponašanja podnosioca predstavke, ESLJP je primectio da Vlada nije navela da je on na bilo koji način doprineo dužini trajanja postupka pred Ustavnim sudom. ESLJP nema razloga da smatra drugačije. Što se tiče značaja ishoda postupka za podnosioca predstavke, postupak se, između ostalog, ticao njegovog prava na odbranu u krivičnom postupku i, na kraju, osude za teška krivična dela. Da je Ustavni sud presudio u njegovu korist, ukinuo bi konačnu odluku donetu u krivičnom postupku i naložio da se predmet vrati na ponovno suđenje.

Iako ESLJP prihvata da uloga Ustavnog suda kao čuvara Ustava ponekad čini posebno neophodnim da Ustavni sud uzme u obzir drugačija pitanja osim pukog hronološkog redosleda po kojem se predmeti unose na spisak, poput prirode predmeta i važnosti u političkom i društvenom smislu, ESLJP ja našao da je period duži od četiri godine i tri meseca za odlučivanje o predmetu kao što je predmet podnosioca predstavke, a posebno s obzirom na značaj predmeta za njega, bio preteran i nije ispunio uslove suđenja u razumnom roku.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava