23 nov Maltretiranje zatvorske čuvarice – uzbunjivača

U predmetu Špadijer protiv Crne Gore (predstavka br. 31549/18, 09.11.2021) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 8 (pravo na poštovanje privatnog života) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). 

Slučaj se ticao navodnog maltretiranja zatvorske čuvarice nakon što je ona – podnositeljka predstavke prijavila incident vezan za neprikladan kontakat muških čuvara sa zatvorenicama u zatvoru u kojem je radila, kao i njene pokušaje da incidente prijavi nadležnim organima 2013. godine. 

Podnositeljka predstavke, gospođa Špadijer, je navela da su nakon prijavljenog incidenata usledili brojni i kontinuirani incidenti maltretiranja i da je u nekoliko navrata zatvorska hijerarhija nije podržala. U septembru 2013. godine otišla je na bolovanje. Žalba medijatoru je odbačena. Postupak pred sudom je bio bezuspešan i domaći sudovi su utvrdili da incidenti nisu predstavljali maltretiranje, ali da je ona patila od posttraumatskog stresa zbog incidenata. Dok je postupak bio u toku, nepoznati napadač je napao, pretukao i pretio podnositeljki predstavke. Prvostepenu presudu potvrdili su Viši i Vrhovni sud, a njena ustavna žalba je takođe bila bezuspešna. 

Pre svega, ESLJP je smatrao da glavnu pritužbu podnositeljke predstavke treba ispitati na osnovu člana 8, osim članova 3 i 6 Konvencije. ESLJP je ponovio da su države dužne da štite fizički i psihički integritet pojedinaca od drugih ljudi, uključujući uspostavljanje pravnog okvira sa tim ciljem. ESLJP je potvrdio da su u domaćem zakonu postojali pravni lekovi protiv maltretiranja. Međutim, potrebno je da ti lekovi u praksi zaista funkcionišu. ESLJP je smatrao da proces medijacije nije bio u skladu sa zakonom. Uprkos vezi između dotičnih incidenata i stanja podnositeljke predstavke nakon što je utvrđeno njeno zdravstveno stanje, nije dobila nikakvu zaštitu od domaćih sudova. ESLJP je ponovio da pritužbe na maltretiranje treba uvek detaljno i u potpunosti ispitati, a ne odbaciti samo na osnovu toga koliko su se često ili retko dešavale, uz uzimanje u obzir čitavog konteksta, a posebno naglašavajući da su neki od pojedinačnih incidenata ostali potpuno neispitani. 

Imajući u vidu sve navedeno, ESLJP je utvrdio da je način na koji su pravni mehanizmi primenjeni u slučaju podnositeljke predstavke, uključujući važan kontekst uzbunjivanja, bili neadekvatani, što predstavlja povredu pozitivne obaveze države da zaštiti podnositeljku predstavke prema članu 8 Konvencije.

ESLJP je odlučio da nema potrebe da se pritužbe prema člana 13 Konvencije  razmatraju u meritumu, jer su navodi isti kao navodi razmatrani u skladu sa članom 8 Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava