13 feb Diskriminacija na osnovu pola zbog odbijanja zdravstvenog osiguranje tokom trudnoće

U slučaju Jurčić protiv Hrvatske (predstavka br. 54711/15 od 04.02.2021. godine) Evropski sud za ljudska prava  („ESLJP“) jednoglasno je zaključio da je došlo do kršenja člana 14. (zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 (zaštita imovine) uz Konvenciju.

Podnositeljka predstavke bila je gotovo neprekidno zaposlena od 1993. do 1. novembra 2009. godine. Dana 17. novembra 2009. godine podvrgnuta je vantelesnoj oplodnji (IVF). Podnositeljka predstavke je dana 27. novembra dobila radno mesto u kompaniji u Splitu, a zatim je registrovana u hrvatskom sistemu zdravstvenog osiguranja. O svojoj trudnoći saznala je u decembru i bolovanje je propisano zbog komplikacija povezanih sa trudnoćom. Podnositeljka predstavke se prijavila za isplatu naknade za vreme njenog porodiljskog odsustva. Nadležni organi su preispitivali status zdravstvenog osiguranja podnositeljke predstavke i u potpunosti su joj uskratili zdravstevno osiguranje, ističući da je zaposlenje bilo fiktivno i da je imalo za cilj samo ostvarivanje novčanih isplata tokom trudnoće. Takođe su smatrali da je podnositeljka predstavke bila medicinski nesposobna za rad u dalekom gradu zbog postupka vantelesne oplodnje.

ESLJP je primetio da su se, odlučujući o slučaju podnositeljke predstavke, domaće vlasti ograničile na zaključak da je ona, zbog postupka vantelesne oplodnje, bila medicinski nesposobna da zauzme dotičnu poziciju, podrazumevajući da se mora uzdržati od toga dok se njena trudnoća ne potvrdi. Taj pristup bio je u direktnoj suprotnosti sa domaćim i međunarodnim pravom i bio je ravan destimulaciji podnositeljke predstavke da traži zaposlenje zbog trudnoće. Samo ovo je bilo po mišljenju ESLJP-a dovoljno da zaključi da je podnositeljka predstavke bila diskriminisana na osnovu svog pola.

Pored toga, ESLJP je primetio da hrvatske vlasti nisu uspele da pokažu kako je zasnivanje radnog odnosa podnositeljke predstavke moglo biti prevara, budući da prilikom stupanja u radni odnos nije mogla znati da li je postupak vantelesne oplodnje bio uspešan i da nije imala bilo kakvu zakonsku obavezu da o tome obavesti svog poslodavca. Vlasti nisu ispitale ni da li je ona zapravo započela posao ili ju je vantelesna oplodnja kojoj je bila podvrgnuta izuzela iz posla iz zdravstvenih razloga.

Na kraju, ESLJP je upozorio da stereotipi o rodu od strane vlasti, kao što je primećeno u slučaju podnositeljke predstavke, predstavljaju ozbiljnu prepreku za postizanje stvarne suštinske rodne ravnopravnosti, jednog od glavnih ciljeva država članica Saveta Evrope.

Naglašavajući da odbijanje zapošljavanja ili priznavanja naknade za zaposlenje trudnici na osnovu njene trudnoće predstavlja direktnu diskriminaciju na osnovu pola, ESLJP je zaključio da razlika u postupanju sa podnositeljkom predstavke nije bila objektivno opravdana, što je dovelo do kršenje njenih konvencijskih prava.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava