29 nov Odbijanje zahteva za azil i vraćanje azilanata u Srbiju nije bilo u skladu sa Konvencijom

U slučaju Ilias i Ahmed protiv Mađarske (predstavka br. 47287/15 od 21.11.2019. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) utvrdio je sledeće:

• kršenje člana 3 (zabrana mučenja ili nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja) Konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) usled premeštanja podnosilaca predstavke u Srbiju,
• da nema kršenja člana 3 Konvencije u pogledu uslova u tranzitnoj zoni, 
• da su prigovori podnosilaca predstavki na osnovu člana 5 stav 1 i 4 Konvencije (pravo na slobodu i sigurnost) odbačeni kao nedopustivi.

Slučaj se odnosio na dva tražilaca azila iz Bangladeša koja su 23 dana provela u mađarskoj graničnoj tranzitnoj zoni pre nego što su vraćeni u Srbiju nakon što su im odbijeni zahtevi za azil.

ESLJP je primetio da je Mađarska počela da klasifikuje Srbiju kao sigurnu treću zemlju od jula 2015. godine. Mađarska vlada je u svojim podnescima Velikom Veću potvrdila da je promena u klasifikaciji nastala zbog činjenice da Srbiju vezuju međunarodne konvencije; da je kao kandidat za ulazak u Evropsku Uniju poboljšala svoj sistem dobijanja azila; i da je u to vreme postojao do sada neviđeni talas migracije, te da je bilo neophodno preduzeti mere. Međutim, Vlada nije dostavila nikakve dokaze da su njene vlasti ispitale rizik nedostatka efikasnog postupka dobijanja azila ili rizik vraćanja.

Što se tiče individualnih okolnosti podnosilaca predstavke, ESLJP je primetio da su vlasti imale pristup izveštajima o uslovima u Srbiji, posebno onima koje je sastavio UNHCR. Međutim, vlasti u takvim izveštajima nisu pridavale dovoljnu težinu zabrinutosti, kao što činjenica da je pojednim osobama u Srbiji uskraćen pristup postupku za dobijanje azila.

Mađarske vlasti su doprinele rizicima kojima su aplikanti mogli biti izloženi, prisiljavajući ih na illegalni povratak u Srbiju bez dobijanja bilo kakvih garancija od srpskih vlasti. ESLJP je tako utvrdio da Mađarska nije ispoštovala svoju proceduralnu obavezu da proceni rizik sa kojima se suočavaju aplikanti postupanjem protivnim članu 3 Konvencije, pre nego što ih protetaju u Srbiju, te da je u skladu sa time došlo do kršenja te odredbe Konvencije.

U razvoju svoje sudske prakse, ESLJP je utvrdio da član 5 Konvencije nije primenjiv na slučaj podnosioca predstavke, jer de facto nije bilo lišenja slobode u tranzitnoj zoni.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava