26 jul Opšti zahtev da pojedince moraju zastupati advokati jednostavnim predmetima pred građanskim sudovima prvog stepena može ugroziti pravo na pristup sudu
U slučaju Kitanovska i Barbulovski protiv Severne Makedonije (53030/19 i 31378/20, 09.05.2023), Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je utvrdio kršenje člana 6 stav 1 (pravo na pravično suđenje) Evropske Konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) u osnosu na predstavku br. 53030/19, dok je predstavku br. 31378/20 odbacio.
Slučaj se odnosi na postupak koji su podnosioci predstavke pokrenuli protiv naredbi za plaćanje koje su izdale javni beležnici. Prigovori podnosioca predstavke u domaćem postupku su odbačeni jer nisu podneseni preko advokata.
ESLJP je primetio da član 68. stav 2. Zakona o javnim beležnicima jasno propisuje da prigovor protiv naredbe za plaćanje koju je izdao javni beležnik mora biti sastavljen, potpisan i overen od strane advokata. Shodno tome, ostaje da se vidi da li je ograničenje prava podnosioca predstavke na sud bilo u cilju zaštite opravdanog cilja i da li postoji razuman odnos proporcionalnosti između sredstava koja su korišćena i cilja koji se želi postići. ESLJP se pozvao na Preporuku br. R (81) 7 Komiteta ministara u kojoj se preporučuje da zastupanje advokata ne bi trebalo biti obavezno gde bi, s obzirom na prirodu predmeta u pitanju, bilo poželjno da pojedinac sam iznese svoj slučaj pred sudovima kako bi se olakšao pristup sudu.
ESLJP je primetio da se postupak u ovom slučaju odnosi na naredbe za plaćanje u vezi sa troškovima grejanja, koje su relativno jednostavne i ponavljajuće prirode, pred sudom prvog stepena. Takve naredbe se nisu odnosile na postupke pred višim sudom ili kasacionim sudom, gde, zbog posebne prirode uloge suda, postupak može biti formalniji, niti su se odnosile na krivične postupke, u kojima je ESLJP utvrdio da su domaći sudovi ovlašćeni da smatraju da interesi pravde zahtevaju obavezno imenovanje advokata. Osim toga, vrednost glavne tužbe u postupku u pitanju iznosila je otprilike 104 EUR, što je upitno mala suma.
ESLJP je takođe primetio da je zahtev da se prigovor protiv naredbe za plaćanje podnese preko advokata bio opšti i primenjivan automatski, bez mogućnosti da sudovi uzmu u obzir specifične okolnosti slučaja podnosioca predstavke i bez mogućnosti izuzeća. Sudovi su odmah odbacili prigovor podnositeljke predstavke, jer nije bilo mogućnosti po domaćem pravu dužnik popravi proceduralni nedostatak nakon isteka roka za podnošenje prigovora.
Iako podnositeljka predstavke nije tvrdila da joj trošak angažovanja advokata predstavlja preveliko opterećenje, ESLJP je ipak smatrao da su u okolnostima ovog slučaja, gde je naknada bila gotovo jedna šestina vrednosti glavne tužbe, a tužba je bila jednostavna i ponavljajuća, zahtev da ona vodi svoj slučaj preko advokata bio nerazmeran.
Navedene okolnosti su dovoljne da ESLJP zaključi da je ograničenje prava podnositeljke predstavke na pristup sudu bilo nerazmereno u okolnostima ovog slučaja. Stoga je došlo do kršenja člana 6. stav 1. Konvencije.
Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava