20 jun Posebna zaštita maloletnika mora biti odlučujući faktor za države prilikom razmatranja pitanja vezanih za status ilegalnih migranata

U slučaju Sh.D. i drugi protiv Grčke, Austrije, Hrvatske, Mađarske, Severne Makedonije, Srbije i Slovenije (predstavka br. 14165/16 od 13.06.2019. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“), jednoglasno je:

• proglasio predstavku u odnosu na Austriju, Hrvatsku, Mađarsku, Severnu Makedoniju, Srbiju i Sloveniju neprihvatljivom kao očigledno neosnovanu;
• proglasio predstavku u odnosu na Grčku prema članovima 3 i 5 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) prihvatljivom;
• utvrdio da je došlo do kršenja člana 3 (zabrana nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja) Evropske konvencije i povredu člana 5 stav 1 (pravo na slobodu i bezbednost) u odnosu na tri podnosioca predstavke.

Slučaj se odnosio na životne uslove podnosilaca predstavke u Grčkoj, pet maloletnih migranata bez pratnje iz Afganistana, koji su ušli u Grčku kada su imali između 14 i 17 godina i tvrdili da su pobegli iz Afganistana zato što su se plašili za svoje živote kao pripadnici ismailske verske manjine. 

U odnosu na član 3 Konvencije, ESLJP je najpre zaključio da su pritvorski uslovi trojice podnosilaca predstavke u različitim policijskim stanicama predstavljali ponižavajuće postupanje, uz napomenu da bi pritvaranje u tim mestima moglo izazvati osećaje izolacije u odnosu na spoljni svet, sa potencijalno negativnim posledicama na njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

Zatim, ESLJP je smatrao da vlasti nisu učinile sve što se moglo razumno očekivati od njih kako bi ispunile obavezu da zaštite četiri podnosioca predstavke, koji su mesec dana živeli u logoru Idomeni u okruženju koje nije pogodno za adolescente. Ta obaveza je bila na grčkoj državi u odnosu na osobe koje su posebno ranjive zbog svog uzrasta. Prema sudskoj praksi ESLJP-a, države članice Konvencije bile su obavezne da štite i obezbeđuju zaštitu maloletnika bez pratnje. Konkretnije, u predmetima koji se odnose na prijem stranaca maloletnika, bez obzira da li su oni uz pratnju ili bez pratnje, treba  imati na umu da je ekstremna ranjivost deteta odlučujući faktor i da ima prednost nad razmatranjima vezanim za status ilegalnih imigranata.

Kada je reč o članu 5 stav 1, ESLJP je smatrao da je smeštaj tri podnosioca predstavke u policijskim stanicama predstavljao lišavanje slobode jer grčka vlada nije objasnila zašto su vlasti prvi put zatvorile podnosioce predstavki u policijske stanice – i u ponižavajućim uslovima pritvora – a ne u alternativnom privremenom smeštaju. Stoga pritvor tih podnosilaca predstavke nije bio zakonit.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava