23 avg Pretres kuće bez dovoljnog broja svedoka u skladu sa članom 8 Konvencije

U predmetu Simovski protiv Severne Makedonije (predstavka br. 46176/14, 24.06.2021), Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) proglasio je predstavku neprihvatljivom.

Slučaj se odnosio na pretres stana podnosioca predstavke, bez dovoljno svedoka, suprotno zahtevima domaćeg zakona. Podnosilac predstavke je kolekcionar drevnog novca i od 1993. godine član je numizmatičkog društva „Paionon“ sa sedištem u Skoplju. Istražni sudija Osnovnog suda u Skopljuje 2010. godine izdao nalog za pretres kuće podnosioca predstavke. Poternica je izdata na zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova zbog osnovane sumnje da je podnosilac predstavke počinio sledeća krivična dela: zločinačka zavera; podmićivanje; oštećenje ili uništavanje kulturnog nasleđa; prisvajanje kulturnog nasleđa; i izvoz kulturnog nasleđa.

ESLJP je smatrao da je pretresanje stana podnosioca predstavke predstavljalo mešanje u njegov „dom“ u smislu člana 8. Konvencije, što čini nepotrebnim da se utvrdi da li to uključuje i mešanje u njegov „privatni život“ .

ESLJP je istakao da je takođe bilo jasno da pretres ima opštu osnovu u domaćem pravu, kako su to tumačili domaći sudovi u ovom predmetu, nakon što je, između ostalog, naložio istražni sudija. Ovo je sasvim odvojeno od pitanja odsustva drugog svedoka tokom pretresa, što bi trebalo razmatrati u vezi sa proceduralnim zaštitnim merama. Predmetna pretraga je naređena s ciljem otkrivanja fizičkih dokaza o teškim krivičnim delima, pa je stoga u potrazi za „legitimnim ciljem“, naime sprečavanjem zločina i zaštitom prava drugih. Ono što ostaje da se reši je, dakle, da li je mešanje u dom podnosioca predstavke bilo „neophodno u demokratskom društvu“ u smislu člana 8 Konvencije – to jest, da li je mešanje bilo srazmerno legitimnom cilju koji se teži.

Osvrćući se na nalog za pretresanje, ESLJP je primetio da je nalog bio sročen relativno široko. Međutim, iako je bilo moguće izraditi nalog koristeći preciznije termine, bilo je dovoljno, u datim okolnostima, da je njegov opseg ograničen pozivanjem na prirodu navodnih krivičnih dela i da je podnosiocu predstavke naknadno dostavljen dokument potvrđujući zaplenu svih pronađenih predmeta (uključujući i one koji pripadaju njegovim roditeljima) tokom pretresa, zajedno sa nekim dodatnim predmetima koji nisu zabeleženi u zapisniku o pretresanju.

Konačno, u pogledu proceduralnih garancija, ESLJP je primetio da je tokom pretresa bio prisutan samo jedan svedok, a ne dva, ali i sam podnosilac predstavke. Štaviše, on je takođe potpisao službeni zapisnik o izvršenom pretresu i zapleni, kao i potvrdu o zapleni, te nije izneo primedbe ni na postupak pretresa kao takav niti na obrazloženje naloga za pretres. ESLJP je stoga bio mišljenja da je podnosiocu predstavke pružena odgovarajuća i efikasna zaštita od bilo kakve zloupotrebe tokom samog pretresa.

 S obzirom na te okolnosti, ESLJP je utvrdio da je mešanje u „dom“ podnosioca predstavke bilo „u skladu sa zakonom“, preduzeto u cilju postizanja legitimnog cilja i da je „bilo potrebno u demokratskom društvu“. Shodno tome, ovaj deo predstavke je očigledno neosnovan i mora se odbiti u skladu sa članom 35. stav 3 (a) i 4. Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava