04 maj Produženje smeštaja u psihijatrijsku ustanovu zasnovano na nedovoljno ažuriranom stručnom mišljenju predstavlja povredu Konvencije

U slučaju Miklić protiv Hrvatske (predstavka br. 41023/19, 07.04.2022) Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 5 stav 1 (pravo na slobodu i sigurnost) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Slučaj se odnosio na smeštaj g. Miklića u psihijatrijsku ustanovu nakon što je osuđen zbog optužbi za proganjanje (čl. 140 Kaznenog zakona – nametljivog ponašanja) počinjeno kao maloletnik, bez mentalne sposobnosti.

ESLJP je ponovio da se nijedno lišavanje slobode osobe za koju se smatra da je duševno nezdrava ne može smatrati u skladu sa članom 5 stav 1 (e) ako je naloženo bez najnovijeg mišljenja medicinskog veštaka.

U konkretnom slučaju, ESLJP je primetio da, prema članu 37(2) Zakona o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama, kada odlučuje o periodičnom produženju prinudnog boravka osobe ili njenom zahtevu za vanbolničko lečenje, domaći sud je, po pravilu, dužan da pribavi novo veštačenje od lica koje nije zaposleno u toj instituciji. Advokatica g. Miklića je podnela zahtev za novo veštačenje, ali je njen zahtev odbijen jer „zahtevi za nastavak prinudnog [zatvaranja] podnosioca predstavke nisu dovedeni u pitanje“. Odgovarajući na isti zahtev u žalbenom postupku, Apelacioni sud je naveo da je tokom njegovog lečenja već obavljeno veštačenje. Po mišljenju ESLJP-a, nijedno od ovih objašnjenja nije opravdalo činjenicu da u slučaju g. Miklića nije naloženo novo veštačenje, kako to propisuje domaći zakon.

Nadalje, kako je gospodin Miklić s pravom istakao, Županijski sud u Reci imao je dovoljno vremena da dobije novo veštačenje od trenutka kada je podneo predlog za ambulantno lečenje 8. novembra 2018. godine do održavanja sudske rasprave 13. februara 2019. godine pre nego što je prethodna odluka istekla 4. marta 2019. godine. Umesto toga, uprkos činjenici da je postupak po domaćem zakonu smatran hitnim, Okružni sud je čekao tri meseca pre nego što je preduzeo bilo kakvu radnju po zahtevu g. Miklića za puštanje na slobodu. ESLJP nije našao nikakvo opravdanje za tako prekomerno odlaganje. Čak i pod pretpostavkom da je domaći sud odlučio da primeni izuzetan postupak propisan članom 37(3) Zakona o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama, nije dobio mišljenje novog veštaka psihijatra. Zaista, jedina osoba koja je dala mišljenje o potrebi produženja pritvora gospodina Miklića, na čemu je zasnovana odluka od 13. februara 2019. godine, bio je lekar iz bolnice koji je učestvovao u prethodnim odlukama o produženju njegovog boravka u pritvoru.

Pošto su odbili predlog g. Miklića za dobijanje novog veštačenja, domaći sudovi su svoje odluke zasnovali na veštačenju koje ne samo da se u početku nije slagalo sa dijagnozom podnosioca predstavke, već je sprovedeno godinu do dve ranije. U takvim okolnostima, ESLJP nije bio ubeđen da se bilo koje mišljenja veštaka može smatrati i objektivnim i skorašnjim u smislu sudske prakse ESLJP-a. 

Kada je prvi put produžen boravak gospodina Miklića, Apelacioni sud je naložio prvostepenom sudu da pribavi novo veštačenje, ali on to nije učinio. S obzirom na to da je g. Miklić ranije pokazao promene u svom psihičkom stanju, da bi dobio što tačniju informaciju o njegovom psihičkom stanju u vreme njegovog zahteva za otpust, sud je u tom trenutku trebalo bar da traži novo medicinsko veštačenje.

Navedeno je značilo da nije bilo potrebno da ESLJP ispituje da li je trebalo da bude zadržan u psihijatrijskom pritvoru ili ne. Shodno tome, došlo je do povrede člana 5 stav 1.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava